Школски гласник

Стр. 84.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

религијској настави треба дати свежији правац, темељнији основ. На овом основу како је данас то се не може. С тога др жимо, да је правилан основ онај, који је застуиала у томе пре две годинеШколска Анкета и истицала у својим предлозима да се религијска настава упрости и опрости од непотребног градива, а да се освежи примерима црпеним из живота и круга у којима се живот креће, оелањајући све то на богодане истине, које су од памтивека освештаве и већ као таке имају у себи религијску моћ, да су постале саставни део и Хришћанске Науке. И најбоља наука може пропасти или бар промашити циљ, ако не пође путем којим треба. То важи и за наставу у вери како је данас заступљена у нашој настави. Питању томе нису границе само уски школски зидови, него широко поље друштвеног живота. Са те тачке-дакле-треба да пође преображај у тој настави, а тај преображај утицао би моћно и на преображај друштва. (Наставиће ее.)

Одмиај педагогвде приа мшогнји, Иревео Мл. ЂурошевиЋ, учитељ у Обровцу. (Наставак.) Према овоме живот ће им за цело бити цуније садржине, језгровитији и кад се тако постигну статистични резултати у опште узевши, као што се види од врло су мале вредности, а овака опажања за цело ће их довести ближе ученицима, јер око и ухо привикнуће се томе, да упозна она обележја у појединог детета. која сличним опажањем, изазива пажњу помоћу читања. Али за име Бога, оставимо на миру оне учитеље, који се не осећају позваним, за прикупљање оваких опажања. Проучавање детета, не треба истицати као нужну дужност, која се не би смела прсшустити и не треба је товарити ономе на врат, к ји то осећа као велики терет и нема наклоности за тај посао! „Најбољи учитељ, може да п: ужи најгоре податке о нроучавању детета, док другим делом, од најслабијег учитеља могу у ту

сврху да дођу податци од највеће вредности." Данас су увидете и највеће присталице проучавања детета, да су јако преценили ову граву науке јер се 190& год. на конгресу за психологију детета чула из јава ове садржине: „Наука за проучавање детета, саразмерно обухватила је и ону грану, која се зове експериментална педагогија која није погптеђена од прецењене вредности не саме код Американаца, на које смо прво мислили, него шта више тај је случај и код нас." Један немачки научник п> имену Виљем Штерн, оштро критикује досадањи метод, као и поетигнуте резултате, па нољу науке о проучавању детета. За прикупљење статистичквх података, у томе штампани су табаци, са истакнутим питањима — То је први метод за проучавање детета, о коме се Виљем Штерн овако изражава: „Статастични податци, који су прикупљени на овакој основи разним пнтањима и запиткивањима — веома су проблематичне вредности." „Упитним табацима, може се установити, колико ко има годишњег прихода, каквог је темперамента, којој вероисповести припада, али се никако не могу установити ту: душевне особине." Даље вели: Штерн да овака питања лвче оној познатој друштвеној игри: К 'ја је ваша најмилија боја? Мили песник ? Мило јело ? и т. д. Исто тако изражава се и о другом начину експериментисања — при проучавању детета: „Нови облик експерименталног поступка, отишао је делом на онаке путове који су доста стрменити, и који могу да далеко оду од висине науке. На срећу је овај покрет још врло млад, — тек што броји неколико година; те се надати: да ће важне напомене у томе проучавању наћи одзива!" И ма смо тога мишљења! Само је без сумње, проучавање детета, умесно и врло нужно. Оправданост ове науке, признају и сами критичари, па и сам Минстербег ово вели : Пеихологија детета без сумње је врло важан део — „Опште психологије !"