Школски гласник

Бр. 6.

ШКОЛСКИ ГЈХАСНИК

Стр. 85.

Психодогија детета, поелужиће податдима повесницл културе и за психологију. Помоћи ће решити проблем психогенезе, а без сумње, да ће бити на помоћи и самој педагогији. Али је од преке потребе и нужде, да се ради са мање ларме, а више бави озбиљнијом науком као и сам метод да се постави на научнију основу. Нужно је још и то: што Штерн препоручује, да се са овом науком баве људи школовани и признати стручњацн, чији рад да се узме у обзир. а код е^сперименталног ппступка, да се ексактније поступа. Дакле, педагошкој психологији, као сасгавни део биће и психологија детета; а остали делови науке за проучавање детета пруашће педагогији такођер, врсна разјашњења. У осгалом. нсихологија је у новије време — иружила и остале своје гране, које су од исте вредности или још врсније иодагке пружају у корист недагогије, и такове су: Народна и социјална исихологија, као и диФеренцијална психологија. Све су ове науке позване да потуие основу психологије, к>>ја је од преке потребе. Народну психологију иокренули су : 8Мд1ћа1, Еагагиа и МдШег, која иснитује народни дух: језик, мигологију и морал. У новије доба чинио је покушаје ЛУ. ЛУипсИ, да комплекснии експериментисањем сгави ову науку на сталну основу. Полазећи даље, видећемо да је социјална психологија, већ на н ^четку почела исиитивања и на другим пољама да проширује, као што су : економија, индуотрија, исаигивањем друштвених сталежа, и кримналистике и т. д. С педагошког гледишта, била би ова испитивања од много веће важноети, кад би се проширила диФеренцијална психологија код различних, народа, т. ј. да се обележје народног духа, не испитује у опште него кад би се између разних народа установиле оне диФеренције које постоје међу њима. И кад би тако један народ добио верну слику свога нар »дног духа, то би било од неоцењене вредности с васиитног гледишта.

Ово је отворено ноље за испитивања научницима, чији би рад за постигнуте успехе на томе пољу — крунисан био лаворикама. Ова наука не би била од вредности само за онај народ, о којем би се водила елвчна испитивања, него би то имало вредности с међународног научног гледишта, Испитивањима у корист исахологије, са свим је раскрчила и отворила иут инди видуална пс^хологија, која је истина на почетку свога развоја, али је ипак за ово кратко време показала богата и врло лена успеха. За осниваоца ове науке сматра ое: Ж. ТЗШћеу. Задатак ове науке још у почетку своме заокружио је : АУ 8(егп. проФесор на бриселеком уеивезитету. Овом науком би хтели установити индивидуалне разлике о способностима иоједиш;х народа. У чему се разликује индивидуални душевни живот? Какве разлике показује душевни живот појединих народа? Који су услови ових разлика? И на послетку, у чему се појављују ове разлике ? Овака индивидуална психолошка посматрања, није та наука пре, — као предмет испитивања предузимала, јер је она тражила генерализам — т. ј.оно — што је у сваком човеку заједничко. До сад се само уметност трудила да се истакну индивидуалне разлике. Песници и књижевници дали су индивидуалну психологију, а ова је толико усавршенија у колико је већи књижевник или песник. Колико је исихологије у делнма наших песника великана ? Из Шекспирових дела, можемо познати цело човечанство! Познавање научног индивидуализма, то је задатак диФеренцијалне психологије. Како педагогија тако исто и практични педагози, од те науке заиста могу много очекивати. Већ и сама психологија детета, јесте један део диФеренцијалне психологије, у колико би се тражила разлика између детета и одраслог човека. Пути им се састају, а и метод им се у главном слаже. Педагозима је нужно и једно и друго. Практичан постуиак иедагога, свагда се оснивао на познавању нсихолошких знања, али ова знања која су стечена практичним опажањем, — била су психолошке