Школски гласник

9

Стр. 88.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 6.

И иокрај тога, истакла је нова школа још рачунску наставу, каоједно од најмоћнијих срестава за развијање ума детињег; зд оштрење разума његовог; за еређивање памети његове. ... Да грозне ироније! Та данашња обука у рачуну, са својим пренагомиланим материјалом баш заглупљује децу. Није дакле у стању ни близу, да постигне истакнуту цел. Покрај тога, не даје ученику ни спреме за практичан живот. Она му пружа рачуна једино толико, да се на дан годишњих испита изведе глориозна продукција којег несавесног наставника, те да безазлена публика тапше од усхићења, како један ђачић између 6 — 12 година, знаде тобоже рачунати шесз? врста закључака, талијанску практику и друштвене рачуне Руку на срце само, па иризнајмо да је тако. А шта вреди такова обука? Вреди — колико онај кишни мехур. Набуја и расплини се као да га никад ни било није. Т. КостиЋ. (Свршиће ее.)

Школа о Настава. Школски испити. Против школских иснита све се више устаје у меродавним школским круговима. Директор Пациг из Хохенштајна пише у ,Деие Ваћпеп" о испитима, и износи њихову штетност по наетаву, и њихову излишност. Он вели, да су испити постали у стара времена, кад су ири црквеним визитацијама, хтели уједно и школу да прегледе. Разуме се, да је то све створено под утицајем свештенства. За тадашња времена могли су испити и имати извесног смисла, јер су тада учитељи били слабо и недовољно спремни, положај им је био несталан. Данас је то сасвим друкчије. Школски органи имају своје надзорнике који воде рачуна о настави и о раду и спреми учитеља. Власт не пита, је ли родитељима право, да се.школа и настава надзиравају, она држи то за евоју дужност и не допушта да се неко трећи у то меша. Већ та једна околност, да власт као позвани орган води бригу о томе, и изриче свој суд о раду и усиеху, искључује потребу, да још неко други пресуђује у томе, који уз то није ни меродаван за оцену наставног рада. Према томе окупљање шире публике, у којој су уз то све лајици непотребно је и неисправно. На школским испитима оно привидно знање, само добија

своју званичну иотврду. На испиту се не може видети правилаа сдика школског стања, односно дотичног разреда, јер онај дубоки и стварни утицај озбиљног школског рада, не може се утврдити тако површним проматрањем с поља. Оно што је најбоље у раду учитељеву, не може се приказати, ни „преслишати." Али како учитељ зна ; да ће његов рад присутни лајици, нонајвише ценити ио множини знања његових ученика, то и учитељ често подлегне утицају „иснитног сјаја." С тога се на испитима обично највише истиче оно, што се може без погрешке изговорити и публици нриказати. Безпогрешни говори и прикази напамет наученог градива, често су понос школе. Сигра са брзим питањима и одговорима, које се лајицима тако јако допада, значајна је по екзаминаторски карактер наше садашње школске наставе. Али не треба заберавити, да је то све само спољашња Формалност. Којем учитељу није стало само до тога, да деци да строго само оно, што је Наставном Основом проиисано, томе учитељу су испити сметња у његовом наставничком раду. Они му притискују наставу иословима, чија се слаба вредност опажа на сваком кораку; они су кривци, што често, нз може да се створи, и покрај свег настојања, правилан однос између учитеља и његових ученика. 36ог свега тога испити заводе наставу на погрешан нут и утичу штетно на циљ саме наставе. Оцењивати ученика по ономе како је на испиту говорио сасвим је иогрешно, варљиво, јер једва да има и један ученик, да ће без помоћи бити у сгању све оно ириказати, што је у току целе једне године попримао, иротив тога говоре психолошки разлози. Један део ученика је миран и сигуран за оно што зна; један мањи део због изнимног положаја живнуо је већма; а највећи део се збуни и застане. Често најбољи ђаци ускубуре, дочим слабији, који са извесном хладнокрвношћу дочекују ствар, добро одкрешу. Узроци овоме су у темпераменту и карактеру. Но уз све то има још и других околности од којих зависи ствар. Деца су после подне друкчија него пре подне, понедељником друкчија, него других дана. Дугачак иснит замори децу. Дете се боји неповољног успеха; зна само да је у нечем слабијег знања; присутност многих учитеља и родитеља збуни га; можда му је учитељ и казном попретио ако не буде знао ; једном речи: разна осећања и замишљаји