Школски гласник

Стр. 100.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

А;га између свију филозофских знања, иоред етике, налази се и психологија ; која са иедагогијом стоји у најтешњој вези. Овај одношај зато стоји у тако тесној вези, што је само васпитање рад душевних Функција а да нам се те Функције разјасне, то је задатак психологије. Али ове душевне Функције као што рекосмо, да је им педагошки карактер. Установити пак педагошки постуиак и културне вредноспе стихије, које треба да нас одведу истакнутом циљу, то је задатак педагогије којој је од преке потребе упоређена и ди®еренцијална исихологија, јер општа исихологија пружа нам само општу слику душевног живота. Народна психологија, расветљава нам развитак душевног обележја једне заједница, као што је језик, митос и морал. Социјална психологија нае упознаје душевним животом једне масе; а диФеренцајална психологија, установљава оне разлике, које постоје међу појединим заједницама душевног живота као. народа, друштвене групе, племена, и појединаца и њиховог доба живота. За ово Је најпотребнија психологија дечјег доба живота. Али педагогија ни са овим не може доћи евојој мети, јер није доста само узети пеихологију за основу. Истина, да је најглавније познавање душевног живота; али је потребно познавање и телесног живота већ и с тога, што делање душевног живота, стоји у свези са телесним органима. Но све ово: како телесно, тако и душевно делање је на крају крајева обележје живота, и педагогија с^мо тако може остварити свој смер, кад за развијање душевног обележја буде узела у свој програм рада културни правац. На развитак душевног обележја само се тако може утицати, кад поступак поставимо на законе душевног обележја. И тако је иедагогији крајња основа биологија. Као што је између утицаја културних циљева најглавнији етички циљ, тако је међу обележјем живота, за педагога најглавније психичко обележје. Но не само с погледом на научну педагогију, него је врло важно и на практичну педагогију познавање психологије. Не треба дакле држати се тога, да онај који је велики пријатељ психологије, да може механично оперирати са свима душевним Функцијама, као са неким механичним аутоматом.

У нракси је врло важна практична психологија, а за познавање ове, нужне су и неке индивидуалне диспозиције. Психолошка и биолошка знања, подижу човека у опште, на виши степен образованости, а душу учитеља обогаћују и чине ју племенитијом па тим духом кад буду задахнути и ученици, изаћи ће образованији и богатији знањем у школу живота. Психолошка знања доприносе и то : да учитељ потпуно разуме, што ради као педагог, и знаће дати себи рачуна и о томе: да ли му је тај поступак био добар или погрешан, тако ће сачувати, себи труд а и време, које би утрошио, за покушај извесног правца или начина. Познавање психологије као науке, допринеће и то: да практичну страну свога рада, знаде потврдити и теоријом, а тиме ће се интересовање и частољубље већма подићи. Педагошка начела, која треба да послуже као правац у васпитачким раду, морају се узети готова из педагогије, која су ее развила из школског земљишта. Наука никога не прави уметаиком, јер наука само расветљава уметнички поступак. Богата пракса и оданост позиву своме начиниће дотичног човека уметником. Модерна педадогија не захтева само науку, већ она тражи и уметнике, који ће својим одушевљењем распалити душу будућег нараштаја.

Реч-две о рачунској наставо у основној школи. Али, колико је важно да будемо на чисто, колико рачуна треба узети у основној школи, толико је важније још и како еамо градиво да распоредимо кроз разреде. И од тога, дакле, јако зависи успех те наставе. Јер претоваривање није добро ни на којем ступњу, нити може од њега бити, било какве користи. А тек какве користи може бити, кад претоваримо почетне разреде! А ту мислим прва три разреда, нарочито I. и II. Отуда и настаје питање: Је ли оправдана данашња подела рачуна кроз све разреде основних школа? Одговара ли та подела оној сврси, која се рачуном истиче у тим разредима? .... На то можемо кратко одговорити: Не! Шта значи то управо узети из рачуна у I. разр. до 20, и у II. до 100, кад баш у тим