Школски гласник

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр 101.

бројним просторима лежи све тежиште онога терета, којега треба савладати, па да се целина постигне. Па тако је и са осталом поделом, где се у III. разр. има свршити до 1000, а у IV. безграничан иростор. Та ко год је ма и само кратко време радио у I. разр. основне школе, али радио са пуно разумевања, могао је брзо искусити све оне велике тешкоће, са којима се морао борити, да своје малишане научи бар приближно добро рачунати. Ту се мора сваки број тако да обради и тако да исцрпе, да му не остане ни кутка једнога непречишћеног и неуоченог. Само се тако долази до сигурног и трајног успеха. Дакле није ту довољно само дати појма из четири рачунска вида — из сабирања, одузимаља, множења и делења, него треба малишане упутити, да потпуно схвате садржину сваког броја. Треба поред та четири главна вида исцрпети с њима и оне споредне видове, који их и доводе до свестраног нојимања сваког броја. Треба да дођу до окретноети у брзом и разумном изналажењу било каквих диФеренција, да би се брже и лакше дошло до јасних појмова код тежих видова, као што је множење, са којим се мора просто да уживи. Нарочито им треба дати јасне и чисте појмове о делењу количина и садржавању бројева. Све то пак тачно извести и до ситница обрадити, није мален иосао. Великог труда треба ту. Покрај тога, треба ту и довољног времена. Није доста недељу-две дана за сваки број, већ треба ту и дваред толико времена. Па сад кад узмемо прве две десетице за I. разр., онда је очевидно, да смо и ми и ученици досад били живи наћеници. Држи ли се међутим, да је у II. разр. друкчије и да је лакше, тамо су деца тобоже старија и паметнија и за обуку пријемљивија — и то је велика обмана. Ако ученици нису схватили у I разр. све како ваља, шта можемо очекивати од њих и у Н. разр. Овај би разред требало да продужи тамо, где је I. разр. стао и да се у свему уеаврши, као и онај. А даје ли се то постићи у данашњим приликама, где тај малишан треба да научи, према прониеу, пуних осам дееетица ?! .. . Није то тако мало и незнатно, као што неки, мисле. То је осамдесет бројева. То је гомила количина. А да се тих осамдесет бројева, или осам десетица обраде као и оне прве две, колико нам тек ту треба енаге и времена. А где је сад тек прописана

1000 за III. разр., која треба да ночива на темељњој основи од 1—100 ако смо ради да нам деца изиђу из прва три разреда спремна, како у напаметном, тако и у писменом рачуну. А шта напослетку да рекнемо за прописанп безгранични нроетор бројева у IV. разр. Ово је тако смело узето за овај разред, као да су дотле у њему све тешкоће прешле и ништа нам друго још није преостало, већ еамо да се винемо, са својим ученицима, у милијуне и билијуне и онда кад пређемо, у V. и VI. разр, да код простих разломака, код талијанске практике, друштвених и сложених рачуна помислимо, да смо савршени. А напред сам истакао какво је то савршенство — јадно и жалосно, које новој школи само углед убија и то га тако убија, да често стару школу пред њу као узор истичемо. А то више не би могло бити, нити би смело тако остати. Рачунска настава, у основној школи, вапије за ре®ормом. Та реФорма мора бити из основе, радикална. И народ треба да има од ње и практичне користи, која се рачуном од увек истицала. Нека се њиме развије ум поколењима, али га уједно научимо у истини и рачунати, да може безбрижније живети у данашњем свету. Но да наведемо још један разлог, који говори за реФорму рачунске наставе у основној школи. Било је то на почетку нове ере нашег школства, дакле онда, кад је ступила у живот „Школска Уредба" од 1872. године. Није се могло — да богме — онда ни из близу слутити каква ће судбина бити те нове просвете наше. Па ипак изгледа, да је „Уредба Школска," из чисте неке предосторожности, с правом дала школи нашој чисто национални, српеки карактер, положивши јој основ на изучавање једино матерњег језика, који је темељац просвети и културном развитку свако1а народа. Али црква наша, истичући првашњу превласт своју над њом над школом нашом, истакла је поред матерњег језика у „Ур. Шк." још и свој. А тиме је већ наша нова школа, добила други вид, који духу њену никако није одговарао. Но није на томе само. остало. Одмах је за тим запао у ту погрешку и то без икакве нужде и тадањи „Наст. план" (од 1872.) истакавши мимо „Ур. Шк" и стране језике те тако доби наша српека народна школа потпуно универзални карактер, који нам се потоњих година све више светио.