Школски гласник

Бр. 7.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 103.

воље, а којима ће моћи иобедити своје недоетатке и погрешке. Учитељ треба да изобрази у детета емисао за честитоет, да га изоштри, дотера у ред и оснажи. За ово је најмоћније средство изображење свести. За таку наставу Француски учитељи нису били снремни, с тога је наскоро после проглашен>а закона о нормалном ниставном плану од 1882. г. поникао известан број помоћних књига за наставу у моралу. То су били саветници и путовође за учитеље, и служили су као упутство за предавање градива у смишљеном и разумљивом облику. Најпознатије еу од тих књига оне одБајера и Компејреа; обојица вреде као ауторитети на том пољу. На доњем етупњу не иде се за тим да се настава у морвлу одређује систематски. Овде је она више предспрема за средњи и ви ии ступањ. На доњем етупњу изводи се она помоћу приповетке, примера, изрекб, упоређења и басана. Ни овде, а тако ни на средњем и вишем ступњу, није религија еасвим искључена; напротив она долази свугде тамо где је у односу са моралом. Он се свугде узима са гледишта како је у човечјој природи урођен, а у развијању тога наелања се свугде религија као помагач, јер се у појимању Бога тражи санкција моралној истини. С тога је и у наставном поетупку узет један одељак „о дужностима према Богу", у овоме се изазива дечја пажња према највишем бићу и ирема вери других људи. Побожноет се састоји у тежњи за потпуном честитошћу; најбоља служба Богу је иснравноет, справедљивост и добра дела и вршење своје дужносш. Не треба сметнути с ума, даје настава у моралу била сасвим нешто ново, за које је требало тек изнаћи прави пут, да се нри том падало у погрешке саевим је разумљиво. Недоетатак подесне предепреме у учитеља био је последица, да су се учитељи сасвим ропски држали писаног упутства; стогајечесто настава била сува и апстрактна, а извргла се у напаметно учење моралних поука. Да би се са наставе у моралу уклонило свако вероиеповедно обележје, напустило се сасвим учење религиозно-моралног наставног градива по св. писму и псалмима, на место тога узела се модерна француска лирика озбиљно-моралног садржаја. Но и овде је било екстремних захтева ; тако је један Француски учитељски конгрес (1901.), а тако и конгрее Слободоумњ: ка (1901.) тражао, да се наетава у моралу не оснива на вери у

Бога. У књиглма за науку о моралу, морал је схваћен у Кантовом смислу; нрема томе религија је резултат моралне тежње. С тога се у тим књигама наука о религиозним дужностима ставља на крају науке о моралним дужностима; појам о Богу и бесмртности душе, налазе се само као потребе практичног разума. „У свему мора ее признати. да о неком непријатељству наставе у моралу, против религијске наставе, нема ни спомена" — вели свештеник Отт. Мора се имати на уму, да је Француски школски закон осамдесетих година, реакција притиску католичке цркве, која је дотле школу у Француској била сасвим овладала и експлоатисала у политичке сврхе; требало је да се та сила сруши. „Уз то долази и та чињеница, да шири кругови Француског народа, већ давно не само да се разишли с црквом, него и са вером, а и у овоме црква није без кривице." (Отт) ово је довело до једностраности, која је штетно утицала на ствар; тиме је дошао у погрешан одношај нарочито морал према вери. 0 продужном образовању омладине која сврши шк лу, и одраслих постоје у Француској течајеви за омладину и за о драсл е. Таких течајева било је 1905—1906. год. 47.330, и то 29.872 за младиће и људе и 17.458 за женске. Осим тога су разна удружења (радничка, за образовање и т. д.) приредила 6000 таких течајева. Највише таких течајева за народно образовање приређено је у департману париском и лиљском. 530.000 слушалаца било је уписано; а око 730.000 редовно ихјеисуспехом похађало наставу. Пређашњи течајеви за забаву и разоноду, све више и више добивали су сблик редовног даљег образогања, а извођени су према економским потребама појединих крајева. Они спремају за пољопривредни, индустријски и друштвени живот. У продужним течајсвима за девојке, од неколико година амо, учи се и о домазлуку, науци о здрављу и о женском ручном раду. Друга је важна уетанова течајеви за војнике. У свима већим гарнизонским местима, вредни учитељи у споразуму с војничким властима, приређују течајеве за неписмене. На тим предавањима раде и вреднији официри као учитељи. Осим тога поетоје јавне читаонице за мушку и женску омладину, која је свршила школу. Оваких установа има и по мањим местима. За њих је највеће интересовање. На саетанцима