Школски гласник

9

Ст?р. 104.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 7.

се чита иојединце и са подељеним улогама, вежба се у читању у кору и декламовању. Градиво за читање узима се из најбољих Француских нисаца: Молијера, Госина, Корниља, Рабле-а, Ига Еркмана-Шатријана, Доде-а, Лотија, новесница рата 1870 — 71. од П. и Б. Маргерита, Жорж Санда и др. Још постоје у Француској народни састанци. Ово су јавна оредавања за народ; год. 1905-06. било их је 90.000. Број слушалаца је око три милијуна. На овим предавањима најбоље се допадају предавања из земљописа са сликама, уз то предавања ужег повесничког значаја, а на еелима предавања из пољопривреде. Ова предавања уобичајена се већ и у војсци. Око 200 ОФицира држе предавања, пред многобројном војничком публиком, из сувремене повеснице, земљописа и о алкохолизму; народни учитељи позивају се да држе предавања у касарнама. Око 2500 удружења за образовање, раде нарочито на стручном образовању деце која су свршила школу. У већим варошима уче и стране језике (енглееки и немачки), а странцима се радо предаје беенлатно Француски језик. Народни универзитети, који су у Данској и Енреској добро напредовали, не могу добро да се развију у Француекој. У њих је ушао страначки еиор. Свака странка хоће да јој ти универзитети буду расадници страначких идеја, те их у том правцу злоупотребљава, с тога су многи од тих универзитета постали неспоеобни за живот. У свему се види, да кроз сву наставу и образовање у Француској етруји бујан, евеж живот.

Школа ц Настава. Рад комисије за израду законао народним школама у Србији. У неколико еедница својих, које је до сад држала комисија за израду новог школ. закона, вођене су дискусије о појединим начелним одлукама које треба да уђу у нови закон. До сад су донесене ове одлуке. Прво о задатку нар. школа. Већином гласова одлучено је да задатак нар. школа треба да буде „да васпитањем у српском духу даду омладини општу основу за живот и даље усавршавање, те да може активно учествоавати у раду на националној култури и остварењу националних идеала. Постоји и одвојено мишљење да треба задатак осн.

школа да буде : „да васпитањем омладине у српском духу спремају исту за грађански живот." 0 томе каквих врста нар. школа треба да буде постоје 2 гледишта једно је гледиште: народна школа је: основна и продужна. Друго гледиште је: народне школе су: забавишта, осн. школа, продужна школа, школа за народ и повремени течајеви.

Учитељство. Конгрес словеноног учитељства у Прагу 1908. год. Овог лета одржаће се у Прагу Конгрес словенских учитеља. Браћа Чеси чине припреме да конгрее буде на угледној висини својег рада, да осветла име Словенству и подичи га пред странцима, а да буде од стварне користи но просветни напредак словенски. . Комисија која је изабрана да учини принреме за конгрес саставила је програм конгреса. Конгрес ће се одржати 9. јула по н. к. о. г. Састанак гостију одржао би се тога дана у вече на ЖоФиау. У понедељак 10. јула пре подне свечано отварање Конгреса и ре®ерат „0 народном васпитању." По подне рад у секцијама. У вече свечана предетава у народном позоришту : Сметанина „Продана Невеста." У уторак 11. јула, евентуалан завршетак рада у еекцијама. Примање предлога секцијских у пленуму. По подне: Заједничка посета изложбе. У вече: Филхармонијски концерт. У среду 12. јула, главна скуиштина заступника Учитељеких Удружења. По подне: Главна екупштина Савеза словенског учитељства, конститујисање и ре®ерат: „0 задаћи и сврси Савеза Словенскога Учитељства." Скуп абитуријената учитељских школа из год. 1908. — Главна скупштина „Коменског." Увече: Свечани приказ у позоришту на Виноградима. — У четвртак 13. јула: Излети на Карлштајн, Кутну Гору, лађом на Мелник, до завода др. Фр. Хамзе у Лузењ. — У петак 14. јула : Разгледање Прага. Даље појединоети саопштиће се посетиоцима штамнаним објавама У погледу главне теме : „0 народном васпитању" раздељен је рад овако: 0 општем прегледу питања о народномваспитању, реФериеаће у пленарном одбору конгреском нредседник чешког учитељског удружења Јосиф Черни. Затим