Школски гласник
6
Бр. 9.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Стр. 141.
хвати*ј! Фономимичари и с овим могу бити иотнуно задовољни. Ни једна нова ствар не осваја од једаред, већ то иде иолагано. А Фономимика је пошла својој победи доста брзо. — Примедба известиочева.) Решено је: идући збор да се одржи у половини октобра и то у Потпорњу. Управном одбору остављено је да утврди дан збора. Овакав распоред је идућег збора : Жарко ЧиилиЛ да изради једну теоријску радњу. Светислав Пе.тровчИ ; теоријску радњу. Лазар ЋосиЛ држаће практично предавање из Фономимике. Косара ЈовановиЛева практично ће радити. рачун у једном нижем и вишем разреду. После свега овог председник је затворио зборску седницу захваљујући се раденацима и слушаоцима овог збора. * *) Из овог се види, да је г. извештач присталип,а фономимике и у одушевљењу за њом, жели да се она прихвати. Ми прво: не желимо да се она прихвати, друго: мислимо да она никако не треба да се прихвати, јер ,)е она један велики васпитни несмисао. То управо и није Фономимичан поступак, него само м и м и ч а н. Мимичан поступак међутим није стваран за нормално развијену дену. Он је поникао у невољи, да евентуално заспали чулни свет у детета, дакле, у нвнормалног детета, јачим зачинима покрене на рад. С тога је често и последица, да код потпуно нормалне деце, овај мимички метод штетно утиче на живчани систем. Већ и овај један Факт довољно говори против Фономимике. Покрети при томе методу не могу се у неки систем довести, јер су они израз душевног расположаја. У сваког је душевни расположај — и у једним и истим случајевима — друкчији, индивидуалан, посебан. Ако се пође за тим, да се тој индивидуалности даде систем, онда се долази до тога, да се психичка особина сваког појединца дресира у неке извесне границе. То не може бити опрандано нн с природне стране, ни са научне. Исто толика је неправилност и у томе, што у случају таког систематисања тих покрета, не ради сама психа дечја по урођености својој, него детету учитељ покавује и пример даје н. пр. како треба да се чуди. Ово је сасвим неправилан правац. Па да нема других важних недостатака у погледу Фонетичком, ово би доста било. да фономимици одрече сваку научну вредност, а ватим и практичну код деце потпуно нормалне. Велика је, дакле, погрешка, што се Фономимика као помоћно средство у настави код абнормалне деце, примењује у настави код сасвим нормалне деце. Чулни свет у једних и других, у великој је мери различан, с тога се не може, једно исто пфедство поМоћу чула употребити код једних и других. Уредн. „Школ. Глаеника."
Преостаје још, да изнесем и то, од каквог је утецаја био овај збор? Искрено морам рећи: није нас ни најмање задовољио! Прва и најглавнија ногрешка је била, што смо и дошли у Панчево, да ту одржимо збор. Место је лепо, црква је леаа, св. савска сала је лена, па опет за то цео збор није баш ни мало леи. Ово мало учитеља изгубише се у варошкој вреви. Све је прошло тако, да ни најмањег утиска није оставило иза себе као што до сад то беше, по другим местима. Све прође тихо, мирно, неопажено ако не још и суморно. Осим свештенства 3—4 учитеља и 5 —6 грађана, никог и не видесмо на збору. Све је то изгледало тужно — право варошки. Стекли смо искуство, да зборове треба држати само по селима. Ту имамо лешпу слику веселог збора, ма и неимали тако лену дворану. За то: у село на уч. зборове; ту ће они бити оно, што треба да су. Тамо нема журбе, хитње, ни брзања. Онде се све ради, као што ваља и као што би требало да буде. Држим да смо стекли добро искуство, па ћемо се њиме и користити. Дај Боже! 1. маја 1908. год. ЈизШЈа.
Извештај о стању школа у епархији темишварској. за год. 1904—1905. (Свршетак.) Читаоница колико ми је на сумце познато, јер података о томе нема, нигде забележених, има у овим местима: Вел. Бечкереку, Вел. Кикинди, Варјашу, Батањи, Срл. Чанаду, Срп. Вел. Св. Миклушу; Карлову, Меленцима, Мокрину, Врањеву. Певачких друштава има у Вел. Бечкереку, Вел. Кикинди, Темишвару, Срп. Вел Св. Миклушу, Врањеву, Мокрину, Карлову, Меленцима, Сараволи, Манастиру Св. Ђурђу, Мехали. Можда нма још у којем месту но по свом познавању прилика то ми није познато а побележних података ни за то нема. Женских задруга има у Вел. Бечкереку, Вел. Кикинди, Темишвару Срп. Вел. Св. Миклушу, Мелевцима и Тур. Бечеју, а недавно је основана и у Батањи. Све ове задруге похвалну су ревност развијале око потпомагања сиротиње како школске оделом, тако и одрасле новчаном