Школски гласник

Стр. 142.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Вр. 9.

ирипомоћу а ио некесу задруге давале номок и сиротној деци ради даљег им школовања. Ради економског дизања народног, оснивају се све више сриске земљорадничке задруге, које осим економског дела свога ирограма шире и утврђују у народу иаметно газдовање и сваку трезвеност у жавоту, братство и мирољубивост и варочито православље. Земљорадничких задруга има у Вел. Веч кереку, у Вел. Кикинди четир и пето удружење на ту врсту за занатлије под именом „Срнско занатлијско коло" — у Кикинди има и српска занатлијека задруга, која сад иостоји више на хуманитарској него на економској основи, затим земљорадничких задруга има у АрадГају, Печки ; То^њи, Батањи, Фенлаку, Моноштору, НађФали, Кет«г>ељу, Оросламошу, Петр. Селу, Мал. Бечкереку, Дињашу, Гаду, Рудни, Срп. Св. Мартону, Станчеву, Краљевду, ЈГукаревду, Кам. Св. Ђурђу, Мокрину, Башахиду, Меленцима, Куману, Тур. Бечеју, Карлову, Тиса -Хиђошу, Тиса Св. Миклушу, Срн. Елемиру. Срп. Итебеју, Срп. Пардању. Кларији, Срп. Црњи и Кечи Да је више заузимљирости, ових удружења било би у сваком месту. Но и кад се оснују оваке задруге, није доста, да у њима буде десетак и нешто више чланова, него би требало да је нретежан број свију честитих пунолетних људи у свакоме месту у њима. Пријатељи народни нека иораде, да се увећава и број задруга и у свима број задругара. Бројно напредовање и у опће здравствено стање у нашем народу данас најслабије стоји од свију огранака опћег стања његова. Осим сушице, о којој је било наиред речи, има се истаћи нарочито то, да нам у врло великом броју умиру деца иснод 2 године и то не да, да ее поред саразмерно повољног броја рађања већма подигне и перценат бројног напредовања. Ишјене, игијене! У моралном погледу велики недостатци су многи случајеви дивљег брака. Уз то алкохолизам, којега има такође много, спада у ред наших највећих народни* слабости. И ова поља вапију за номоћ. Народни језик угрожен је од романштине још увек у оним истим местима као што је споменуто у извештају за 1903/4. шк. годину. И школа, и лруги Фактори чине што је могуће, да се у овом погледу стање ионрави. Наравно

да су малени и слабачки часови и дневи, да оживе оно шго се годинама — столећима успављивало. Али где има рада, ппак ће бити и уснеха. На основу овог извештаја слободан сам поднети ове предлоге делом своје, делом предлоге среских учит. зборова на усвојење: 1.) Будући да има више школских одбора који нису уредно држали седница, то се позивају сви таки одбори, да ову дужност уредније врше, јер ће се иначе противу њих поступати. 2.) Умољава се представком високосл. Шк. Савет, да изда вис. наредбу, да се дневница за српске учит. зборове осим путног трошка има рачунати најмање са 6 круна и путна дневница посебно, јер је са 3 круне у данашње скупо време немогуће на крај изаћи. 3.) Да високосл. Школски Савет изволи арондирати области среских учит. зборова не по протопрезвитератима него по бољој подели, јер док на пр. у кикиндском срезу има (са местима, која ће се у брзо крејирати) 90 учитеља и учитељица, дотле у сва три остала среза има свега тек 120. По кад што кикиндеки срески збор не може с публиком да стане у омање ло кале, а други зборови јапе празнином члавова, 4.) да се известе подручни м. школки одбори, да ће председник њихов или цео одбор, како је где ко крив, новчано бити оглобљени ако не буду на време издали дневницу и путни трошак учитељству за среске учит. зборове. У првом реду чине се за то одговорнима председници црквене опћине и школсхих одбора. 5.) Позивају се учит. зборови у Башахиду, Ђали, Срп. Итебеју, Срп. Елемиру, Куману, Срп. Крстуру, Карлову и Тиса Хиђошу, да редовно држе своје седнице најмање по једну месечно. Позива се епарх. школ. ре®ерент и изасланици крајем гаколске године, да о томе води падзор. 6.) Да се посебан кукуружњи одмор не допушта тамо, где се школе не почињу већ 1. септембра. 7.) Да учитељство све учини, да се родитељима омили просвета и да се шири међу њима иросветна свест, те ће и децу радије и уредније шиљати у школу. Даље, да вредно раде на томе, да се поправља стање народно у нросветном, економском, моралном и здравственом погледу и да сви они, који у овом правцу раде, на ореским зборовима износе тај свој рад и