Школски гласник

Б р. 9 . етечено искуство, те д I се и други тиме користе а и подстичу. И о најмањем ситном раду треба подносити извештаје, јер на ором важном пољу, а у доста запуштеном народу ништа није ситно и незначајно. Јавна предавања оснивање земљорадничких и других задруга, оснивање читаоница, певачких друштава, приређивање течајева за неписмене, упућивање деце на занате и трговину и још много других начина, иа ето народу обилате помоћи. 8.) Да се опћинама стави у дужност, да у предрачуне редовно увршћују и издатке за школ. књижнице, јер без ових установа школе апсолутно не могу бити оно што треба да су : — помагачи свестраног напредовања народног. Администр. одбор умолити, да не одобри ни један такав предрачун, у којем нема сума и за те две установе. 9.) Обзиром на то, што је похађање пофторних школа у целој епархији са врло малим изузетком крајње неуредно и обзирном на то, да се без шм <торних школа не може ни замислити право напредовање просвете међу омладином народном, позвати све м. школске одборе да најстрожије настоје, да се похађање пофторних школа поправи. И епарх. школском реФеренту обратити пажњу, да овај огранак на родне наставе нарочитој пажњи и контроли подвргне. 10.) Да се умоли високославни Школски Савет, да било директном молбом било пак путем св. Архијерејеког Синода умоли све управе српских манастира, да еваке године о летњем одмору ириме по могућству што више бледуњаве наше деце на бављење најм ње од 4 недеље дана, где ће уз уредну храну и свеж ваздух стећи више крви, свежине и здравља, те лакше одољевати свима болестима. а нарочито неће подлећи сушици. Најмање око 400 српске деце могло би се сместити за време од два месеца дана у све наше манастире и то да долазе у два маха јула и августа. Колико би благослова летело светим задужбинама нашим и врсним служитељима њиховим и од забринутих родитоља због здравља па и живота деце им а и од сваког правог пријатеља народног! И колико би се пута више поправљало здравствено стање међу омладином него макар уз тисуће игијенских поука и без оваке помоћи. 11.) У два манастира да се нодигну лечилишта за оне, који имају склоност к јектици,

Стр. 143. али Је болест још у таком стању, да се уз негу и нажњу могу спасти. Та лечилишта да буду јефтина а за еиротињу сасвим бесплатна. Калико би се корисних чланова спасло народу и овим начином! ....

Б Е Л Е Ш К Е. Наше школске прилике и словенска штампа. У 8. свесци (за мај) „Рас1а^о§1скЈћ Когћ1е<1у" које излазе у Прагу изашао Је чланак „Вгћзке §ко18М V Ићгасћ." У чланку се верио цртају наше автономне школске прилике и износи стање школско које не може да се унапреди због утицаЈ 'а политичких и страначких нрилика. На жалост, чињенице које су у том чланку изнешене, истините су. Наш учитељски економски напредак и шгампа Рад нашег учитељства на економском пољу, који се груписао у последње време око новчаног дру т штиа „Натошевић" и књижаре и штампарије „Натошевић", поздравила је леио сва школска и учитељска штамна у Србији, Боснии Херцеговини, Хрватској и Далмацији. На најсимпатичније нишу о томе чески листови: Рес1а^о§чске Когћ1ес1у", „Кошепвку," „ШЛеЈаке Коушу" и „Севк! ТЈШећ" Људи, пуни смисла за овакав наш рад, одушевљавају се за њега и топло га цреиоручују пажњи своје читалачке публике, док у нас има наших дневних листова, који нису честиго ни еиоменули тај учитељски рад и ако тај рад није од вредности само по учитељство него и по општи наш народни напредак. Свето учитељство треба да забележи бар ради поуке млађим својим нараштајима. Издатци на школе у Србији. За год. 1908. предвиђено је на школе 3 590.644 дин. Ва универзитет око мил. дин., на средње школе око 2 мил., на школе и проевету у опште око 7 1 / 4 мил дин. Учител>ска свечаност. Учитељи чланови бугарског учит. савеза, прослављају сваке године 25. март као дан оснивања савеза, па су тај дан свечано прославили и ове године. Посмртна благајница немачких учител>а у Берлину имала Ј - е краЈ - ем 1907. год. 1,897.250 м. Цела главница за обезбеђење изноеила је на 32.201 полицу, 23,515.000. М. Исплаћено је у смртним случајевима 150 425 М, Сво имање из-

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК