Школски гласник

Стр. 136.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 9.

погледу слабо ко миче, ма да је за добру народну школу и за ваљано образовање народно прва погодба педагошки и културно образовани учитељи. Ваша нам учитељска школа не даје такве учитеље. Зато је морамо реФормисати, поправити, Ја мислим, да би у ту сврху било потребно, да учитељска школа траје барем пет година годину дана више, него ова садашња. Прве три године да се употребе на т. зв. опће образовање, које би требало да буде дубље, реалније, савременије, практичније, нарочито према потребама народне и продужене школе. Друге две године, да служе поглавито педагошком образовању, последња нарочито ирактичном раду у вежбаоници у много већој мери, него што је то данас случај. Данашња учитељска школа, која траје четири године нема довољно времена да може као што треба свладати потребну научну грађу за учитељско образовање, Ово вреди нарочито за педагошко образовање, коЈе захтева још и зрелије ученике. Резултат данашње учитељске школе јесте површност, неразумевање, незрелост и нешто, што је још мање него иолуобразовање. Знам да оваква реФорма учитељских школа изгледа код нас за сад готово немогућа, јер није друкчија спољашња организација учитељске школе ни у Аустрији, Угарској и Хрватској (унутрашњи рад мислим, да је тамо иаак бољи због спремнијих проФесора). Али треба помислити, да се ми не морамо угледати у свему само на њих. Уз то је наш народ културно заостао, па му треба добрих васпитача и нросветитеља, а учитељ је у многим нашим местима готово једини. Држим, да би требало тако удесити и земаљске учитељске школе у Хрватској, јер су и у њима сличне ако не исте прилике и потребе. Са бољим образовањем учитеља нодића ће се и вредност народне школе и народно образовање, ; ли уједно и вредност учитеља и њихов материјални ноложај, који се свакако мора поиравити. Наводим само за пример како је са учитељским образовањем у Саксонској и Пруској. Ту траје учитељска школа шест година, три године препарандија и три педагошки семинар. Међутим сами учитељи захтевају, да се учитељека школа продужи још за годину дана, што им и влада обећава учинити. Други траже, да се учитељи образују на универзитету у чему тешко да ћеуспети. Свакако траје тамо редовна народна школа осам година.

Дотле пак, док нам не буде могуће провести већу ре®орму учитељских школа и учитељског образовања, треба ревидирати наставне планове данашњих учитељских школа, одабрати из њих све што је добро и потребно и попунити их савременом научном гра^ом, а избацити из њих сав непотребан баласт. Исто тако треба поправити метод њихова рада. Ово је у првом реду дужност проФесора учитељских школа, јер зависи од њихове вредности и ваљаности. Наше пак школске власти треба да припазе код намештања про®есора учитељских школа. Исто тако треба побољшати и појачати наш автономски школски надзор, нарочито у правцу педагошког упућивања и саветовања Треба повећати проФесорима плате и изједначити их са гимназијскима. Учитељске школе треба енабдети еа довољним бројем проФееора, са добрим књижницама и савременим научним средствима. Нарочито треба побољшати метод рада у цртању, музици, гимнастици, р^чном раду, кућарству, пољопривреди у школским вртовима, јер је то данас за учитеље народних и иродужних школа преко потребно, а у нашим учитељским школама је испод сваке критике. Треба поправити вежбаонице учитељских школа и дати прилике ученицима, да у њима много више раде. Треба се иобринути за даље образовање наших учитеља издавањем ваљаног педагошког листа за учитеље, стварањем централне педагошке библиотеке и школског музеја, одржавањем учитељских зборова, приређивањем Феријалних курзева, школским анкетама, шиљањем учитеља и про®есора у напредније и културније земље студија ради и т. д. Свакако је за то потребно и да настане ред у нашој автономији и да се побринемо за потребна материјална средства. Исто тако да се наше школске влаети намештају и бирају, а у своме раду руководе културним погледом на потребе народног образовања и педагошким разбором, а не политичким инатом. Овим начинима моћи ћемо донекле поправити наше учатељске школе, ма да мислим, да се ваљана реФорма учитељских школа не да извести без њихова продужења т. ј. дужег трајања. Ово би нарочито добро дошло учитељским школама у Сомбору, где би ученици у том случају могли лакше свладати и тешкоће у учењу и знању мађарског језика, што се од њих зах-