Школски гласник

Бр. 9.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр 135.

реди гимназија нарочито рђаво уређени. А нису боље ни грађанске и девојачке школе, одакле долази у учитељску школу највећи део ученика. Све су то разлози због којих ваше учитељске школе не ваљају и не спремају добре учитеље, али је најгори по мом мишљењу тај ; што су код нас проФесори учитељских школа највећим делом неспособни. Већина проФесора наших учитељских школа нема за тај положај и иосао ни Формалну ни стварну квалиФикацију: слабо су образовани и некултурни. Већина еу их учитељи нар. школа са положеним испитом за грађанске школе. Овај пак испит је код нае врло често ненаучан и неозбиљан и није довољна квалиФикација за проФесора учитељских школа. Полаже се често и највише из штреберства и шнекулације. Уз то не оспособљава учитеља за научни рад нити га учи методу рада. С тога није чудо, што већина ироФесора наших учитељских школа не прате и не могу да прате науку ни стручну, а још мање педагошку. Отуд им је рад у школи слаб, јер немају у себа критике. Није боље ни са онима, који имају академску спрему ма да је таких врло мален број : њима не достаје педагошка спрема и цознавање потреба народне школе. Ја немам ништа против тога, да учитељи народних школа могу бити и код нас проФесори учитељских школа, шта више баш сам нотнуно за то. Само би морали имати и боље основно образовање у учитељским школама и своје даље образовање и квалиФикацију за проФесоре учитељских школа, доказати другим и бољим сведоџбама, него каквим швинд-курзовима и испитама често пута сумњиве вредности. ГТлате проФесора учитељских школа су мале. Број часова и наставних предмета је велики, број пак проФесора мален, а уз то нису про®есори стручњаци, него предају свашта. Књижнице наших учитељеких школа су сиромашне и мале, кабинети и остале научне збирке исто тако слабе и застареле. Што је исто тако рђаво, ако не и горе, јесте и то, што се често проФесори учитељских школа не намештају на тај положај по своме образовању и квалиФикацији, него по политичком т. зв. уверењу, за којим се често крије лична шпекулација. Има доста проФесора и управитеља наших учитељских школа, који су добили своја места више због страначких обично автономеких услуга, него због своје научне и педагошке спреме

Рђавом стању наших учитељских школа крив је врло много и веред у нашој автономији. Наше школске власти исто толико. Оне се слабо разумеју у педагогији и народном образовању, више у нашој автономској и страначкој т. зв. политици. Нпш автономски школски надзор није никакав. Вукићевић је ноеледњих десетак година свога гл. школ. реФеренства начинио дармар у учитељским школама нарочито у онимау Сомбору. П<*низио је учитељске школе до шк^ла за црввене иојце. Требаће дуго времена и паметна рада, да се оне поправе и подигну. Каква је учитељска школа, такви су и учитељи, а какви су учитељи, таква и народна школа. Код нас не ваља, ни једно ни друго, ни треће. Многи учитељи су нам подоста необразовани и некултурни. Отуд је у многом иогледу и зависност наших учитеља, њихов социјалан положај и материјална наплата. Необразовање чини човека неслободним, зависним. Образовани људи знају шта хоће и шта вреде; они се организују, траже па и нађу начина, да поправе свој ноложај. Наши су учитељи прилично мирни и покорни. Где су наша учитељска удружења у научне сврхе? Где су нам и какви су педагошки листови? Где учитељске књижнице и средства и начини за даље образовање? Где су наши учитељски зборови? Где је наш научни рад учитељски ? Где су нроФесори наших учитељских школа, који би требали, да су први у нашем учитељству? Свакако има ваљаних изузетака, али је у већини случајева тако. Отуд ни не може учитељ да буде у своме шваншколском раду прави народни учитељ и просветитељ. У много елучајева је он само кортеш, какве странке (често и из шпекулантских разлога); њезине су му новине често једина лектира. Нисам написао ово што мрзим, не, него баш зато, што осећам љубав преме учитељима и знам им ценити вредност и рад и у школи и изван ње. Нарочито рад на ширем народном образовању, који се код нас не да без учитеља управо ни замислити. како је по нашим селима учитељ и свештеник готово једина интелигенција. Али ме је жао, што код нас није боље и што међу нашим учитељима не чујем и не видим овакве назоре и покрете. У осталом свугде у напредном и културном свету иризнају учитељи сами своје недовољно образовање и траже боље. па чак и на универзитетима, Код нас пак у том