Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 219.

иетичу, да јој саооште иовољне резултате Тиме лига миели скупити одабран материјал, који би послужио као ручна књига учитељу.

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејиђ — Сарајево. Трећа лекција. А. Преглед рада. а) Наотавна срвдства. Округао сто, ламна, креда, глоб, телуриј, конац и две кугле. р.) Наставно градиво. A.) Осован положај. (Посматрање површине глоба при осовном положају осовине глоба према лампи, за тим замишљање земље у таком положају према сунцу.) Б.) Водораван положај. (Посматрање површине глоба при водоравном положају осовине глоба према лампи и замишљање водоравног положаја земаљске осовине према сунцу). B.) Кос положај. (Посматрање површине глоба при косом положају осовине глоба према ламни. Иза тога ћемо замислити положај земље према сунцу при косом положају земаљске осовине). Б. Методички поступак. I. степен. — Обилази ли земља око сунца или сунце око земље ? — На темел>у чега закључујемо да земља обилази око сунца? Којим смером обилази земља око сунца? — Како смо дознали да земља обилази око сунца од запада према истоку ? — Шта је еклинтика? — Шта је равнина еклиптике? — Која је разлика између еклиптике и равнине еклиптике? Шта зовемо годином, шта мееецом, а шта даном? — Колика је сунчана година? У чему се разликује ироста од преступне године ? — Испореди јулнјански и григоријанеки календар ? Какав положај може да има осовина глоба према лампи ? — Водораван, осован и кос. Навјештај. — Данас ћемо посматрати та три положаја глоба према лампи, па ћемо онда замишљати положај земаљске осовине према сунцу у сваком том положају, па да видимо до ког ћемо закључка доћи. II. степен. — А. Осован положај.

Пази! — Шта видите насред собе? Дугуљаст сто и на њему лампу. (Снустим завесе и заналим лампу). Куда се простире светлост? — На све стране. — Колико јс глоба осветљено? — Замислимо сада да је ламна сунце, а глоб земља. Којим смером обилази земља око сунца? — Дугуљасту кружницу. — Нацртаћемо ту дугуљасту кружницу на плочи овога стола... Шта нам нриказује та кружница? —- А шта нам приказује плоча стола? — Равнину земаљске стазе. — Сад ћу поделити еклиптику на четири дела Именујте четири тачке писменима : а, б, в, г! — Тако. Сад ћу поставити глоб на тачку а тако, да му осовина етоји осовно према лампи. (Ако је лампа виша, глоб се нодигне да стоји у висини са пламеном од свеће) Како стоји осовина глоба према лампи? — Осовно. — А како према плочи стола, нрема равнини еклиптике? а.) Где је сада приказат дан, а где ноћ? —- Како падају зраке сунчаног светла на површину земље око екватора? — Осовно) — Како греју те зраке? — Докажи да осовне зраке греју најјаче! — У подне је тонлије, него изјутра и у вечер, јер зраке падају екороосовно. — Добро, Како падају зраке на даље успореднице од екватора ? —■ Косо и што су уепореднице даље од екватора, то зраке надају већма косо. — Зашто падају већма косо? — За то, јер је земља округла. — Јест, тако је, а како греју зраке? — Слабије. — Какваједакле топлота на даљим успоредницама од екватора?Нижа и нижа. — Како падају зраке нанолове? —■ Највећма косо. — Каква је по томе топлота на иоловима? — Вечита зима. — Врло добро. покаже границу осветљења ! — Куда пролази? Меридијанским кругом. — Шта закључујемо из тога, што граница осветлења пролазимеридијанским кругом? — Закључујемо да је половина земље у светлу (дану), а половина у тами (ноћи.) Колико је успоредннца? — 178 осим северне и јужне тачке - полова. — Јесу ли дан и ноћ једнако дуги на свим успоредницама ? — Јесу, јер граница осветљ с ња пролази меридијанским кругом. — А због чега граница осветљења пролази меридијанским кругом? — Због тога, што осовина земље етоји према сунцу осовно. Тако је. Би ли дакле било разлике у даљини дана и ноћи да земаљска осовина, соји осовпо ирема сунцу? -- Не би. — Каквг би била топлота на земљи при осовном положају земаљске