Школски гласник
9
Стр. 220.
ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК
Вр. 14.
осовине према сунцу? На екватору и око екват.фа била би вечита жега, а око нолова вечита 301ча. — А како би било на средњим паралелама? — Умерено топло. — Би ли онда могле животише живети, и биљке расти око екватора и полова? — Не би. - Да где би се могло живети ? — На средњим парале.тама, где је умерено тоило. — Јест, тако је, и сада смо дознали, да би да.теко већи део земље био пуст, кад би земаљска осовина имала осован положај према сунцу. Што из тога закључујемо? Закључујемо; земаљска осовина не стоји осовно према сунцу. — Понови ! б.) Сад ћемо путовати глобом око лампе окрећући га око осовиве. Хајде, Н, али пази да осовина стоји вазда осовно према л мпи и када дођеш до тачке б, стани! — Како стоји осовина глоба према лампи? — Опет осовно. Пренеси у мислима положај глоба на положај земље према сунцу! Како падају сунчане зраке на екватор? — Како падају на средње паралеле, а како на полове? — Каква је по томе топлота око екват >ра, а каква око полова? — Где јеумерено топло ? — Реци дужину дана и ноћи на свим парелалама! — Где би могли људи и животиње живети, биљке раети? — А је ли тако на површини земље? — Стоји ли дакле земаљска осовина осовно према сунцу? в.) Хајдмо даље глобом око лампе и то засад до тачке в! — (Исти иоступак, као и под б). г) Још нам је путовати глобом до тачке г. Хајде — Н ! —- (Исти ноступак, као и под б.) Узмимо сада ове две кугле, којима ћемо приказата сунце и земљу и схавимо их у воду. Шта нам приказује површина воде. — Равнину земаљске стазе. — А како бисмо сада приказали равнину, у којој се земља сваки дан окреће око осовине ? Ево како (Узмем комад дебеле хартије, заокружим га, нацртам на средини кружницу, изрежем је и турим унутра мању лоиту (земљу) до половине —■ до екватора.) Тај нам сада папир приказује равнину, у којој се земља окреће око осовине. Како се зове друкчије та равнина? — Равнина е к в а т о р а. (Поставим сада мању лонту — земљу тако, да осовина стоји осовно према већој лопти — сунцу) Сад се путује унаоколо, а постуиа се к&о и с глобом. Како стоји равнина екватора са равнином еклиптике? — Обе сууједној равнини. — Стоје ли тако те две равнине? — Те две равнине не стоје у једној равнини јер би
највећи део равнинебио пуст. Пон ви! Утврђење. — Кад би земаљска осовина имала осован положај према сунцу т. ј. кад би равнина екватора и равнина еклинтике биле у једној равнини не би се могло живети, нити би могло ишта расти, осим еамо на малој површини земље, на средним паралелама с обе стране еква^ора. Аји пошто људе и животиње живи, и биљке раету то нам је најбољи доказ, да земаљска осовина не стоји осовао према сунцу. Претрес. — Каква би била тоалота на земљи при осовном ноложају земаљске осовине према сунцу? — Где не би могли људи и животиње живети и биљке расти ? — А живе ли људи и животиње око екватора и око полова ? — Расту ли тамо биљке? — Шта из тога закључујемо? — Из чега дакле закључујемо да земаљска осовина не стоји осовно према сунцу ? (Наставиће ее.)
л и с т п к. Аудијенција код кинеског цара. Поводом ступања на престо једног кинеског цара, дођоше да га поздраве верни му поданици евију редова. Цар је седео на престолу, окружен дворанима. После свршених разних свечаности, започело је иримање разних изасланстава и првака у царевини. Припуштани су по дпстојанству. Први је ушао мандарин као представник највишег чина чиновничког. Ушав у дворницу метанише и челом се дотакне земље На реч цареву устане. Цар: Ради чега си дошао, сине мој ! Мандарин: Пресветли господару, сине небесни, погледај милостиво на својег покорног слугу и озари га зраком милости своје. Ц а р : А чиме бих ти указао милост ? Мандарин: Ах, зло је, зло је по нас служитеље твоје. Све што нам треба за живот поскупило је, а ма да одржимо достојанство својег реда, нриморани смо да сносимо терет дуга и да се многог чега одречемо. Ц а р: А колико сте верни мени и царевини ? Мандарин: Ми се старамо о норетку, прибирамо дан к и друге дажбин", кажњавамо оне, који се иротпве тсби и твојпм законима п одржавамо у народу ноштовањс престола ти