Школски гласник

Вр. 4.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНМК

Стр. 2.21.

Цар: Сине мој, видим, да је твој редменп и царевиии ко,иетаи и етогаћу наредити, да вам се награда ио заслузи аовиси. Отпуштам те милостиво. Мандарин метанише и одстуии. На знак царев ступа напред највиши војни мандарин. Свршив иоклон и поздрав, моли у цара побољшање за ред војнички, наиомињући: Да војека чув I ње!ов престђ од непријатеља спољашњег и унутрашњег. Цар му обећава, да ће се милостиво сет«ти његове тражбине и ов одступа. Трећи је поклоник бонз (кнез будистичкв) У жутој одећи, сиуштене главе, прилази веома иокорно, метанише двапут и моли у цара за бољитак евојег реда. Цар: Каква је корист од вас моме престолу и земљи? Бонз: Ми се трудимо, да ти се одаје највише поштовање, учимо народ да све терете трпљиво сноси, ширимо науку о бесмртности душе, сладимо им блажени живот ноемртви; учимо народ како ће доћи до највећег блаженства и спасења. А сами чувамо телесну чистоту, уздржавамо се опојна пића, не узимамо меса. Погледај сине небесни на мене. Коликј греха смо починили, толико неко је рананателу нашем. Цар: А чиме подмирујете своје потребе за живот ? Бонз: Газдујемо добром народним и црквеним а служимо боговима. Али је беда по нас, јер народ што нам да на спасење своје душе, узима, а ми умиремо од глади. Цар: Видим сине мој, да је твој ред потпора престољу моме и етуб државе ми. Некаје и твојој тражбини удовољено. Бонз поздравља и одступа. Приступа земљорадник и износи заслуге свога реда и рада: Ми земљорадници у зноју лица обрађујемо земљу, изводимо потребне нлодове и користимо цару и земљи. Наш труд бије и суша и поплава, и туча и морија и беда куца на вратима нашим. Још сувише пушта се туђин да ради и тргује по нашој земљи, те нами шкоди и нашем раду. Из^ибосмо, сине небесни, изгибосмо, не забраниш ли туђину да уноси у нашу земљу шодове св^је и овдетргује. Молим те, саслушај тегобе наше и дај нам мало субвенције. Цар: Знам, да је земљорадник основа држави и да му треба помоћи Биће по молби твојој.

Нап слет»у прилаза научењпк, занатлија, трговац и подносе своје тражбине. Научењак помиње, да сирема цар/одане ч новнике и учењаке. Занатлија тражи субвенцију своме раду, измену порезе и јеФтин зајам. Трговац: Гед наш, који даје велике дажбине, већ је на рубу пропасти. Газни редови оснивају удружења потрошачка и томе слично, са чега пропада самоетални трговац Милост нека ти је, да наредиш да ее та удружења укину. Гадник моли за помоћ у старости и болести. — И њему се обећа помоћ. Цар: (Гледајући унаоколо) Држим, да је то био иоследњи молилац и да смо се за све редове у држави побринули како треба. Церемонијар: Сине небесни, још један молилац жели да га пустим пред себе. Цар: А ко је то? Церемонијар: Сеоски учитељ. Цар: Учитељ? А која му је голема невоља? Но, да се не би рекло, да га ниемо на слушали, нека дође. Стуиа учптељ, погнут, изнемогао, у слабу оделу, метанише трииута и унре бојажљив поглед у владара. Ц а р: Но, реци нам и ти, шта те тишти и какве су ти заслуге ? Учитељ: Насветлији сине небесни! Последњи сам од молилаца, али уздам се, да ћеш и нами дати док з свога признања. Учимо и васпитамо народ понајвише сиро маш и, а све по закону, учимо га да буде поштен, отварамо му очи, да разазна правду од Фаријества, будимо у њему здраву свест, негујемо му разум, сважимо га да се поузда у себе, уиућујемо га да буде свестан човечанског достојанства, учамо га љубави и братству, једнакости свију редова и дужности друштвеној. Па за сву ту иоуку омладини и народу држе ме као последњег надничара и хране ме празном надом. Иред децом треба да сам у 7 век насмејана лица, тих и миран, а брига за живот кињи ме душмански, са те невоље иотавнело је лцце моје, порушени живци наборали ми лице. Одећа ми је овештала, а стан гори од кошаре. Од вајкада тражиао сираведљивост, и много и много се на то артије проарчиле и речи нотрошило, али је све узалуд. Никога нема, ко би се на нас сетио. Ми смо глас што вапије у пустињи.