Школски гласник

Бр. 14.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 213.

да се код образовања. са знањем споји и умење — вештипа. — Он чдриче сваки значај оном образовању, које пружа само знање — без вештине. Ову његову замисао пригрлише одмах његови ученици, те се потрудише, да обраде овај ПЈ .едмет бар донекле — елементарно, систематично и методнчно. Шта више Ватзапег изда 1825 г. једно дело под насловом „2еГсћпип§'81ећге" у коме је наглашавао овај ток наставе: „Нека ученици повлаче праве линије пз једне сталне тачке на све стране према задапим тачкама — прво на таблицама затим на папиру. — Делење и умножавање црта, конструкција углова и геометријских облика, цртање углова, кругова елипсоида, овала итд. Једном речи, заступао је апстрактно геометријско цртање. На основу геометрије цртао је и разне природне и вештачке, предмете, као: разне ствари, листове судове, главе е*с. Заступао је прегледалице. Одмах после њега 1835 г. контра овом методу, изда Петар Шмид учитељ у Берлипу своје дело под насл в м: „Ап1еЈ(;ип^ 2111' 2е1сћпепкии81:." У овом делу заступа „природпо цртање," а одбацује прегледалице. Главнија начела, која је заступао, јесу : Природисходност, постепеност итд, Цртање нека се завршује „цртањем предела" И ако је заступао зрела начела, ипак се не могаше остварити, једно због недовољне спреме учитељства, а друго због тога, што се у исто време појавила и стигм граФија, коју учитељство свесрдно нрими, и не об зирући се на зреле и папредне мисли 8сћтк1оуе. Реб(:а1о22Ј-јев ученик Нагшвсћ препоручивао је, да се при цргању правих линпја правац обележи — ради лакоће — тачкама. Овај савет употреби РШг учитељ у КоЉеи-у и пронађе стигмограФ^јеко црта ње. ЕБегов проналазак, за неко време, изумре н тек 1839 г. ожпви заузимањем Хилард-овим. Он је тумачио, да се пробитаччост стигмограФије огледа у томе, што тим пачином дете од ирвог разреда може почети цртатн Слабији ученици, аи учитељи, могу се занимати пртањем и што се овим начином нпјбоље негује љубав к реду и чистоти. Учитељство свнх европ-

ских држава свесрдно пригрли овај олакшани и комотни начин, те се њега, већим делом, и данас придржава. Као практични методичари унапредише веома цртање и браћа Ђиригз наставници цртања у Паризу. Они поделише наставу црт^ња у 2 течаја. Први течај беше посвећен геометрији и перспектини, а други течај природном цртању и цртању са модела. У првом течају и саму геометрију предаваху на основу очигледности. При цртању пмађаху у приправности разне моделе, геометријске Фигуре, и облике. Ствари, плаФОни стубови, и разни украси служише им које за украсно, а које за перспективно пртање. У другом течају подељено беше градиво на 2 дела* 1.) Цртање са гипсФигура и то: главе, људски облици и органи, украси. 2.) Цртање цвећа, предела. Но ссим практичних педагога било је и много теоритичних педагога који увидивши зпачај цртања, служише многим новијим практичарима, да се при модернизовању цргања послуже и њиховим начелима. Још 1762 г. тражио је Русо , да његов Емил црта кућу по кући, а човека по човеку. Његоном Емилу не требају мртви предмети са хартије, већ он мора најпре да проматра предмете из живе природе и онда свесно и паметно промотрене, да их црта. — Сто година касније Херберт Саенсер у својој науцп „0 васпитању" истиче цргање, као важан васпитни елеменат у основној шк лп и предлаже учитељима, да се усвсји он ј начин поучавања деце у овом предмету, који им већ сама природа пружа. „Сваком је познато — вели Спепсер — како деца из својих сопствених побуда покушавају да пртају људе, куће, цвеће. и животиње у евојој околини Који су то предмети, које дете најрадије црта ? То су предмети велики, предмети шарени, предмети који му се највише допадају ; људи, који изазш ају уњемудивљење; краве и пси, који имају на себи н^што особито; куће. које гледа сваки дап и које га освајају својом величином обликом и распоредом делова. Споменућу да је и код нас Срба Др. Јосиф ПанчиИ — савременик Спенсеров —