Школски гласник

Стр. 214

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 14.

захтевао јога 1876 г., да се у српским основепм шкодвма реФормише настава у цртању. И он као п Русо и Спепсер, захтевао је да се градиво за дртан.е узме из природе. Истицао је важност цртања и илустровање наставних предмета, Ево шта вели Панчић у својој раеправи „Јестаственица у основној школи " „Ко се учи Јестаственици, ко жели да се јестаственачким знањем користи, томе је цртање исто онако потребно, као што је потребно писање оном, који се учи књизи. Као што је у многим приликама корисно да се забележи оно што се чује, чита или замисли како би се могло запамтити, или коме другоме саопштити, исто је тако корисно да се неке виђене ствари нацртају тим ввше, што се многе ствари ни најопширнијим описом не могу тако јасно да забележе и коме кругом пред памет изнесу, као што је то и овлашним нацртом могуће. Али има још нешто друго што цртање за основну наставу особито важним чини, а на име цртањем се долази до вештине гледања. Човек, који је учио да црта, ма да није до вештака дотерао, ма да оно што је учио већином заборави, свикао је да све брижљиво проматра, до свачему особине пронађе, да стварно од спореднога разликује, на кратко, да све около себе свати онако, као што оно јесте у истини. Ово пак бистро око, ово хитро схватање околине сваком је човеку потребно, нај потребније ономе, који има да проводи васцели свој век у тешкој борби са природом." (Наставиће се.)

Придеери за проучавање ђака. (Практичке упуте за учитеље). Ш\ рМ1. Паја Радоеављевић, Ге11о№ Педагошког Факултета — Њујорк. XVI. Нервозност у инолске деце. Постоје неколико санитарних питања, која су од Фундаменталнијег значаја по један народ него ли ишта друго, то су нитања, која се односе на дух и нервни систем. Заразне грознице проузрокују много живота и новаца, консумција децимира нове генерације. У свем овом друштво

се брзо опоравља. Куга никад није уништила једну нацију. Е1о, од здравља духа и живаца зависи морална јачина, интелектуални напредак, социјални поредак и сваки саставни део нацијоналних институција. (Др. Ч а р л с Д. Д а н а). 6иматоми пвурастеније а.) Морални симптоми: духовна надражљивост, депресија, емоцијоњ лно узбуђење, патолошке, болесне бојазни, недостатак у контролисању самог себе, сталне или Фиксантне идеје, слабо памћење и слаба моћ концентрисања пажње. б) Моторички еимптоми: претерана мобилност — врпољење ; трептање; конвулзије или грчеви ; титрање, реФлексни покрети на различитим групама мишића. в.) Сензорички симпт о ми : депрееија и губитак или појачање и перверзија осета, а особито тактилна осетљивост и сензитивност за бол и температуру, осећање укочености, бодења и милења. г.) ТроФички поремећаји: хипертроФија и атроФија живаца, мишића, кожних и слузних ткања, дегенерисање зглавкова и различите кожне ерупције. д.) Вазомоторички и термички симптоми: бледоћа и хладноћа или црвенило и топла кожа. ђ) Секреторни симптоми: претерано звојење или екцесивна сувоћа. XVII. Функцијоналне неурозе у ђака. Наследна тенденција за хистерију, ломе васпитање, индулгентни родитељи и лакоумни учитељи играју веЈИку улогу у изазивању кореЈе у деце (Др. Хуго В. п л. Кризмен). Најважнији иактор хистеричког узбуђења је велика емоција а особито бојазан. Друге емоције сличног карактера — узбуђење, брига, бојажљивост — могу да изазову настуое (Др. Ч а р л с Л. Дан а). Под опасним утецајима еиилепсије или падавице (велике болест«) нервне ћелије слабе, ткиво опада и гине, асимилацлја хране не врши се, процеси циркулацдје крви и храњења коче се а воља се љуља на своме нрестолу (Др. А. Е. 0 сб орн). Симатоми функцијоналних неуроза. а.) К о р е ј и ч к и сииптоми: мускулар но тиграње руку, рамена и ногу; неспо-