Школски гласник

Бр. 14.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Стр. 215.

собност у вршењу деликатних задатака; претерани покрети мишића лица, набирање бора чела и кретање обрва Сравни и симптоме за нервозност, који су назначени у V. примеру. б.) Мерење кореје: 1.) Рециге деци да подигну обе руке у вис тако, да су им дланови према вама. Ако дете чврсто држи руке (водоравно и усправно) без да мења позицију једне руке онда оно по свој прилвци не пати од кореје. 2.) Доведите свако дете напосе пред свој сто и реците му да свој длан управо метне на ваш длан. При том гледајте да ли прсти а особито палци природно мирују, без да титрају или без да показују икакву укоченост. XVIII. Кичмена курватура и локомоторичка атаксија. Абнормалва курватура кичме врло је обичан деФормитет у деце школског доба (Др. А. Г. Јунг). Проматрање. Сравните обе стране дететове, и забележиге варијације, као што су: лево раме (обично) нешто је веће у погледу на циркум Ференцију него ли десно, а леви је кук нешто виши него ли десви; пројекција ребарних углова на страну, на коју се не ослања; простори између ребара десне сгране пропорцијонално су проширени и продуженој линији тела недостаје кривуља, што се опажа на противној страни; лево раме је нешто ниже него ли десно, на према томе лева рука ниже сеже него ли десна; глава се наслонила више на лево раме, а брада иде у противном правцу; медијана, средња линија носа нагиње на лево, и лева је ноздрва нешто више проширена него ли десна; образи се нешто више уздижу на левој страни, а на десној су више спали и дугуљасти; леви нижи капак нешто је мало отромбољен, повећавајући ширину отвора у спољашњем углу ока. XIX. ДеФвктивни говор: муцање и тепање. Перманеатно муцање обично зависи од конгениталне надражљивости и слабоће апарата за координацију гласова; често је пута немогуће открити икакав узрок. Муцање се јавља за време детињства и расте до доба пубертета. (Др. А. Ку см а у л).

Велики проценат мутаве деце у оеновној школи, кад се сравне са децом из забавишта очевидан је (у проучавањз бостонеких ђака.) Према том мишљењу врло је значајан Факат, да број мутаве деце, и дечака и девојчица, јако расте у прво доба кад деца почну учити гласно читање. Са гледишта оввг Факта само од себе вамеће се питање : у колико су језикословне методе, методе у забавишту и освовној школи одговорне за нреваленцију мутавости у наше млађе школске деце? (Др. Е. М. Хартвел). Лечење мутавости и теиања. а.) Опће здравље: 1,) опће здравље детета треба, у колико је то могуће, поправити; 2) мутава деца требају обично метицинску бригу за хистерију и друге аФекције нервног система; 3.) лечење било које локалне аФекције, као што су надражљивост усана или језика, рђавих зуба и т. д. И ако ово не морају бити узроци муцања, ипак ће они бити од велике иомоћи по наглашавање (акцентуисање) и нерпетуацију. б.) Образовање: 1.) Мутаву децу треба навикавати да лагано говоре и да што више при том пазе; треба да избегавају говор кад су узбуђена." 2.) Мутаво дете не треба да се кињи безуспешним и тешким напорима око речи, коју мутаво изговара, већ треба да стане и реч изнова и лагано почне. 3.) Свако дете треба побуђивати да гласно чита и декламује, и то сваки дан за извесно време. При том треба да што спорије и пажљивије изговара поједине комнонентне делове речи, употребљавај) ћи више мишићни напор у њиховом изговарању него што је то обичај у обичној конверзацији. 4.) Мутаво дете треба нарочито веџбати у изговарању оних слова или оних комбинација слова — обично конзонанти, која су му најтежа. 5.) Њега треба тако отразовати да регулише своје инспирацпје тако, да никад себи не допусти говорити са недовољном зјлихом плућног ваздуха. (Наставпће се.)