Школски гласник

Стр. 2'б6.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 15.

Филантрописте еу тежиле да иопрнве методу срицања, па се ишло за тим, да се деца науче читати за кратко време. У другомзачелу помиње ОрФелин читање светских књига, историје, геограФије и других „полезвих" знања, с тога је унео у књигу и грађанска писмена. И Рохов је у „Шпђефинв-у" стао на то ставовиште, а што је ииак Орф. задржао запов. божје, симв. вере и др. молитве, то је било тако и у немачким Фибловима иако су се иојављивали нови правца, а биће да је рачунао са верским осећајем, који је и у Не маца новијим ре®ормама био јако повређен, а особито касније Роховљевом реФормом. Но зато је Ор®. ипак унео на 43 стр. иод III. 0 закоње божш, моралне ноуке као што је то већ бивало и у новијих немачких букварева тога доба, а као што је то и Рохов учинио касније. Међутим било је Фиблова и у време Роховљево у којима је било мешано градиво из веронауке, морала, а и другог градива па и таблице множења, као што је то ОрФелин унео. То је онда било у моди, отуд је и у буквару из бегда од 1806., морала ући таблица множења. ОрФелин напомиње у 3. зачелу, даје „сочиние сего буквара сљедовало самим искусњејшим народам," а у то доба били су најискуснији у томе Немци и већ им је букварска књижевност била саразмерно доста развијена. Свакојако је ту књижевност и проучавао, а и сувременици су му били, Фелбигер, Базедов и Рохов. ОрФелин је схватио да је спајање гласова главна ствар, с тога вели да на складиванију (сиајању) все дело лежит. У корист спајања унео је слогове по примеру немачких методичара, да сваки суглас спајају са свима самогласима н. пр. ба, бе, би, и т. д. ва, ве, ви и т. д Овако су радили и Кампе, Цајдлер, Базедов, Оверберг. Првобитни метод срицања спајао је слогове у једноставном правцу: ба, ва, га, да, и т. д. или бе, ве, ге, де и т. д. Начин, да се уз сваки нов суглас спајају сви самогласи: ба, бе, би, бо; ва, ве, ви, во и т. д. спадао је већ у реФорме, које су тежиле да поправе метод срицања. ОрФ. упућује да се дају деци мале карте с написаним писменима. Да темељније упознају писмена и да учитељ чешће заиште по коју карту, дај мње буки, дај мње аз, како би дете боље запамтило поједина писмена, а које дете

покаже у томе напредак да добије воћа или други поклон.*) За ово су знали још Платон и Квинтилијан, а о колачићима чиме је Вазедов хтео деци да олакша и омили учење, говорио је још Хорације. Пре Базедова препоручивао је тај постунак хуманиста БезМегкш Егазпгав рођ. 28. X. 1467. у Ротердаму, умро у Базелу 12. VII. 1436.: „(Јш<1ат Шегагит Дзгтаа сгикћШк риегШае §гаИб ехрптећап* и! Иа <[ио(1атшткн1о Шеган <1еуогагеШ." „ Ке(1(1е]Ш Шегае потеп, ргаетхо1ит ега! јраа Шега." „АШ Г^игаз е1етеп1огит ећоге еШп&ећаШ и* Ша риеПиз 1и(1еге1, аи! 81 (цпи а1га<1 евве!, (цхо 8о!е( ае1аб Ша ресиНагПег сарј." Градиво за читање у читаначком делу ОрФелинова буквара, слично је ономе у буквару из Берлина 1760. од Фридриха Хана.**) И тамо су одељци из катихизиса, молитве јутарња, пре спавања, називи књига из Старог и Новог Завета Правац касвијег Роховљевог становишта огледа се у глави трећој, где су изређане разне речи из околине дечје и схватања дечјег. Ту он тражи и ако директно није рекао, да се логично чита „да се еваки слог јасним гласом и всјакое речение по ударенијам и чисто т. ј. тако во всем как« напечатано изговаривати обикл," а добар и правилан изговор тражио се и тражи се увек с тога, да је разумљивије оно што се чита. У глави 3. изведена је поступност у читању речи по слоговима. Под 1. су речи једносложне од три гласа, односно два гласа и безгласним б и ђ . Све те речи су из круга дечјег појимања: аз, ад, бој, дно, гај, жгу, зло, здЂ, лжа, рои, сеИ, тма, &лт>, гогљ и т. д. Под 2. су заступљене речи од два слога; под 3. речи од три слога, под 4. од више слогова (3, 4, 5, 6 слогова) разлика је што су под 3., речи од три слога а у слогу један суглас и један самоглас, дочим под 4. у тросложним, четворосложним, петоросложним и шесторосложним речима, има обично у свакој такој речи, један или више слогова у којима је по три гласа. Под бројем 5. су речи које би спадале у теже шчитавање.

*) Ово ила у Баведов. „Фе§ @1сшеп1ашсг!§ ©гј!ег 93ап5. @т дееогђпе1ег $огга«) аНег пВ1ђтдеп @г!еп{т|"8 и[. ш. Фе[|аи 1774. Прво дело Базедовљево је: „ФаЗ @[етси1аг6иф [Иг Ме Зјидеић цић [иг тђхе Зеђгсг ииђ ^ттће т де[хие1еп ©Хап» ђеи. ©г[1е0 ©Шс1. Ш(оиа ппћ Зкетеи 1770.

**) §• Зесђпег, ®ге 9Ле1§оћеи ћеЗ ег[(еп 2е[еип1етф1§, 53сг(т. 1882.