Школски гласник

Бр. 15.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 237.

То су већином речи са једним самогласом у средини, (само у једној речи је самоглас напред бгнк) а већином напред или ватраг (ово мање) су два или више сугласа (властв, гр-ћх-Ј,. жрецЂ, перста) Под 6. бројем су речи штампане грађанском азбуком, у свакој је више слогова у којима има по један или два слога са тежим шчатавањем (до-бро-хот-ство, за-жи ; галћ-шикх, кан-ди-датЂ и т. д) У IV. Примедби Ор®елин тумача овакав распоред слогова: „пока они (деца) совершено и правилно возмогут из иисмен слоги, а из слогов реченин состављати," што доказује да је он био свестан тога рада, јер је распоред слогова од увек био важна ствар, па и данас је то у настави првог читања. Само се данас то изводи на другој основи, те мало чудно изгледа да се и у садашњем Натошевићевом Буквару,још увек задржао тај систем, којег се још ОрФелин држао. У ОрФелина је на крају те 3. главе, која завршује букварски део, поређано шчитавање тежих речи под бр. 5. словенском азбуком, а под бр. 6. грађанском азбуком, а и у Натошевићевом Буквару (а по овом и у неким другим новијим букваревима), сложено је ва завршетку малих писмеиа теже шчитавање без икаквог логичког смисла. Што је ОрФелин ставио међу теже шчатавање и стране теже речи : фи-ло-соф ски, \|п ®и-да, де о-лоп-л, није чудо, јер то су само остатци оног система, који се налазио но немачким букваревима, а речи се те узимале у корист бољег вежбања у тежем шчитавању. Тако је у Немаца било правих чуда од речи, које се уносиле у Буквар. У Фелбигеровом саганскомбуквару (1763.) било је и ових речи : ©тоИјб*, рјТод1[1. У једпом буквару из Бреславе (1766.) било је између о сталих тешких и других речи : ШшојеиопИбђегрјТедиидбде^ег, Обегоогшинђјсђа^саЦеи&еЦаић и т. д. Било је осим тога у по неким букваревима страних речи сваке руке и напослетку дошло је дотле, да се још и 1803. год. уносило у Буквар овако што : ЖаС6а{, фИраЈ;, ЗКарш^, ^Гиј:' ЈанЈе^заи, ^ОЈЕОЈСИ^ЈЈ*) ИЛИ ШНеГшЕиа, ф|1р[1а" р[гор[а, ©с§(1]"фто[сђ1шјбфша**) и т. д. Глава четвертаа још служи претежно вежби у читању, јер је у њој све градиво подељено на слогове који су одељени паузама. Но

•) 2ићппд ф8г}1е1, Зчбе! е4с. ®гаип}фше1<5,1803. **) (5§п}ист §егпгјф 28оИе, @ггЈе§ бе}е6иф е1е. ЗЗехНи ииђ 1820.

у том градиву је већ и иоука у моралу. Само што ОрФелин уупутству, са методске стране не истиче ту страну, него страну читања и језичког знања, упућујући учи еља да пита детеколико у којој речи има слогова и који су гласови самогласи, а који сугласи. Тиме уједно да дете добије појам ве само о слогу, него и о гласовима као саставним деловима слога. Језичка вредност истицана је у Буквару још у почетку претирошлог века. Међу првим важнијим Букваревима те врсте, спомиње се у повесници, Буквар што га је паписао дечји пријатељ и окружни порезни благајник Кристијан Феликс 28еј}3е (1726—1804.) у ЛаЈпцигу. У свакој глави Орфелинова Буквара поједини одељци еу азбучним редом ишли и у ређању слогова и у ређању речи за читање. Код спајања слогова, ОрФелин је још, сваки суглас по азбуци редом, црвеном бојом штампао. Ово је морала бити пракса у оно доба, јер касније је то и Песталоци радио. Само што је Песталоци црвеном б јом штампао самогласе за разлику од сугласа. А по овоме је свакојако и наша садашња школска штица удешена, јер и на њој су још и данас самогласи штимпани црвеном бојом, а сугласи црном. У глави 5. изнео је ОрФелин словенске скраћене речи. Овај одељак свакојако је прихваћен из књижице: Кратшн Богословсшн сказашн, од ОеоФана Прокоповича архјепископа Новгородскаго, јер ва крају 6. главе (у којој је градиво (х) Бгопознаши) наводи ОрФелин, да је ту науку о Вогу, о божјем промислу и о закону божјем (под I. II. III.) узео „од слова до слова из поменуте књижице. Скраћење речи из 5. главе налазе се у изводу и данас у Словевском Буквару, што се учи у II. и III. р. осн. школе. У сва три (I. II. III.) одељка у глави 6. и ако јеградиво о Богу, ипак то није изведено у строго догматичном смислу, него је то у јачој мери спрема за науку о моралу, која је саопштена под III. одељком. Градиво иод та три одељка стављено је до душе у Буквар да нослужи читању, али крајњи му је циљ био да даде ноуку о моралу, јер ОрФелин напомиње да се и то градиво може „пословирати," да би се деца учврстила у познавању писмена, еиајању ових у слогове и са стављању речи из слогова, али затим каже, кад то све прочитају једанпут или дваиут и добро науче читати, да ее то има научити на памет, али тако, да знају и садржај свзког одел>ка и