Школски гласник

Стр. 238.

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

појединих мањих зачела из тих одељака. Ради тога учитељ треба да им за време појединих лекција све просто разјасни. Још су у овој глави на завршетку назави свих књига Старог и Новог Завета и посланииД апостола Павла. У глави7. почињу молитве по оном распореду како јеувеликом Часловду. Упада у очиразлика овога градива у 6. глави и онога у 7. Ор®елин на стр. 68., прим. III., назива градиво у 6. глави „ Б огословскјн членн," и упућује да учитељ кад сврши са ученицима еимвол вере и обради га по катихизису, утврди на томе и оно градиво што је у 6. глави: I. ОБогу, II. 0 божјем промислу и III. 0 закону божјем. Смисао тог градива у 6 глави, а нарочито онога дела под III. 0 закону божјем, мање се бави догмом а претежно јаче науком о моралу, поуком за частан и исправан живот. Овако упутство као основ науци вере, сасвим је правилно по првобитном свом значењу. ®г. 9Л. ©рашег, учитељ на израиљској верској школи у Магдебургу, пише : ,,@§ И ђјег д1ејсђ бепфНдепћ БешегЛ, ђајд 2ђога (пет књига Мојсејевих) пхсђ! „®ејеЦ" 6еђеи(е1. Ши(а!Ј јц Мејеш ЗгПшл даћ ђег дгјефјјсђе 93ег4ел1, ђег Жђога лп1: ,Дото8--@е|е1Ј" л&егје^Је, шађгепђ ђа§ 233ог1 еЈдеиШсђ лјф§ апђегеб ђејј^ а!» Зеђге, ИШепшјипд-*)." Но познија преоитерећеност и вербализам у настави, напустили су баш тај увод, тај главни основ у религијској настави и место науке, натурили су настави одмах догму, закон. Тек у најновије време јача све више идеја, да се закон божји уноси у наставу на осаову науке о моралу. Но ето стари уџбеници били су већ давно на том основу израђени, И свак>>јако на том нољу ни е био усамљен само уџбеник ОрФелинов јер он сам напомиње, дагајерадио ио иск8сп г кишиЛ1Х народ<1/ик." У 7. глави је градиво из Часловца. Разне молитве краће и дуже. На завршетку главе помиње писац, да вђ шерскомт. болБшемт, Букварћ зст1. е1це впцеи, которнн кв знан1К) приличествуготв," но он није хтео да то уноси и проширује дело, јер се то све налази у књижици Ороодоксосв Омолопа. По овоме изгледа да је ОрФелин узимао градиво за свој буквар но том кијевском Буквару**).

**) У Годишњ . Чупић, 13. помиње се, да је Орф. Букв. ра!)бн по латинском, петроградском и бечком немачком буквару. (Д Руварац: О првом штампаном еловенском Букв.)

У 8. глави је настава у рачуну. Прво 0 числахЂ, па затим ариеметика. У аритметици разликује 5 видова рачуна. 1. вид је бројање. Одузимање назива внчиташе или Изваденве Делење нлзива р а сн о л а г а њ е м. Настава у рачуну обухваћена је у бројном иростору до 20. Од четири рачунска вида, сваки је посебно израђен као таблица, у низовима до 20, али без понављања ониг количина, које су већ биле код којег иређашњег броја. Овај део је веома мршав, али то није чудо, јер у то доба рачунска настава није ни у просвећенијих народа била развијена, И овој настави дали су у оно доба Филантроии нека полета. Тај обрт у методу рачунске наставе, почео је тек око половине 18. век». Још у иочетку 18. века, није се рачунска настава као општа обрађзвала. У 17. веку било је уредаба, које нису о настави у рачуну ништа ни сномињале. Настава у рачуну обрађивала се појединце. Сваки ђак бавио се рачуном према својим снособностима и вољи. Учитељ је контролирао само ргсултате при рачунању и помагао ђаку, кад овај није даље умео. 0 заједничкој изради рачунског задатка није се знало. Једино се водило механичко рачунање помоћу правила. У рачуницама је било иравила за извађање операције. Ђак је морао рачунати и без разјашњеног правила. Настава се ограничавала само на писмено рачунање. У настави су биле главне особине: Дати појам о рачунском виду, описати поступак, изрећи иравило, а уз то неколико нримера, на којима ће се иравило увежбати. У том оквиру је изведена и Орфеланова рачуница. Пре сваке оиерације истакнуто је правило. Затим низови бројева. На крају свих оиерација по један рачунски задатак за сваку операцају. У 9. глави изнео је Ор®елин градиво 0 Гражданскихљ веш,ахт>. I. одељак је 0 времену. II. 0 ГеограФш. III. 0 и торш. У 18 столећу била је настава у земљоииеу у Вемачкој ограничена на мали обим. Као нарочити предмет обрађивала се у.бољим варошким гргфанским школама. Настава у земљопису ослањала се на наставу у читању, нравог наставног ноступка није било, него се просто читало и учило на намет. То се види и у ОрФелиновом градиву, јер он сам вели да то градиво уноси деци „и то нросто по Сербски, что 6 ђ они самн читан разум1,вати могли." Но вредно је споменути да ОрФелин иетиче у наномени, да читање историје