Школски гласник

Стр. 226.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

Ј1укијан Богдановић српски патријарх. На српски патријарашки преето дошао .је нов човек. Поздравља га цркоа, поздравља га жива црква —- народ, поздравља га извор црквин — школа! Поздравила је школа већ многе избрапике на ирестолу натријарашком. Сијнула јој је већ много пута нада, да ће веселије погледати у будућност, свелспјпм животом поћи наиред, али је брзо долазила до уверења, да јој је пада остала само — нада. Продукт етарог школског системаводиојесве нашецрквене поглавице другом правцу, другом путу, који нпје ишао школи. Иако је та једностраност згрешила много бићу народном, ипак се допекле могла оправдати тиме, што и у проовећенијих и друштвено сређенијих народа и племена, није просветни правац био самосталнији. Но последњи деценијуми, у којима је у нас задржан ток народне просвете, у про свећених народа су епоха просветна рада. Како ћемо стићи светлој тачци народне среће, ако у нас и сада у овом новом добу, овлада стара једностраност! Школа српска и опет се — нада. Дочекала је на престолу српских црквених поглавица човека млада, свежа, човека нове школе. Наде њене виде у његову раду извор, који би могао дати и у овим тешким националним просветним приликама, нов живот, нову снагу бићу народном. И ово је школина последња нада те врсте. Последња нада којом ишчекује, да је наша црквена

поглавица једнаком љубављу пригрли као и цркву, јер без те једнакости, гасиће се све брже извор живе цркве, па и светлост саме наше цркве. Ми много верујемо добром срцу пове црквене поглавице, јер га позиајемо; познајемо добро срце и меку душу негдашњег младића у раној младости. Таке врлине не гасну лако и моћ воље и искуство зрела мужа, знаће их племенито применути у корист просветног упапређења народног. Таком вером поздрављамо Н>егову Светост, таком вером чекамо његов просветни рад!

јМодерно цртање. Јован Искруљев учитељ — Арач-Врањево в.) Модерпизовање цртања. Колевка сваком новитету и изуму ма ље више, јееу Сједињене Државе. Не треба се ни чудити онда, кад рекнем да су први импулс модернизовању цртања дале Сједињене Држава. У Сједињеним Државама корист и потребу цргања у^идео је сам парод, те нагопи власт, да уврсти 1870 г. и цртање у ред наставних предмета Увретивши црт,1ње у ред наставаих предмета, ирва брига више власти бнла је т«, да практично и теоретично спремп учитељство за нредавање овог предмета — по пајмодернијим начелима. — Ове мисије ирими се \УаНег 8с1>ти, те по најновчјим начелима устроји цртање, а за неколико мес( цп изучи један део учатељства повом методу. Но много је допринео модернизовању цртања и одушевљени проФ. Ебих Ргапд који је мегоду модерног цртања средио у целину, а која се дели: На цртање по природи, репрезентацмју, иш приказивање предмета онако, како се они привиђају оку ; орнаменгално цртање, или декорацију, ириказивање у орнаменту, и конструктивн(;