Школски гласник

Бр. 15.

Стр. 227.

цртање, или изпошење нравих облика иредмета, по кјјимл се исги могу ирааити Но осии иачела ових каиацитета, цртање су устројили Американци и према својим локалним потребама. Школе им пису везане строго за наставну осиову. Где је потребио учење творничког, пољопривредног или рударског црт. ња, тамо уче то потребио цртање, без обзира на насгавну основу и нар ђења централне власти. Као што видимо, ма да не раде по једној истој шаблони, ипак влада < вуда систематски ред, јер им се метод свију грапа оснива на природном развијању дечјих способности. Први увидеше и у живот спроведоше Хербартово начело, да „градиво и метод мора одговарати развитку дечјих душевних способности." Они не иотиекују пз осповне школе дечје нагоне, особито игру, већ прихватише и њих ради бољег постигнућа уснеха у настави. Тако учепици од 6 — 10 г. играјући се, на лимепој плочи праве од песка, блата, кпта, главпе нартије из земљоииса као : Језера, заливе, реке. брда, хумке итд , које бојадишу и натурализирају. Главна брига код Американаца полаже се на цртање по сећању и Фаптазији огјочиа! Шиа^гаИ т „Влдео сам — вели С и г — на п риској изл жби, где ученици од 8—10 г. направише од шарена паипра разне пределе; илуструју на основу Фантазије причитане предмете, или поједине моменте и особе из њих као: Зидара, димничара хајку итд. Негује се украсно и геометријско цртање Копирање са прегледалица редуковано је па мипимум а место р зличних п^ егледалица и модела од гипса даје се деци да по природи цртају: Лишће, цвеће, плодове итд. Са Америком истодобно уведоше и Енглези у своје школе модерно цртање. Но, ма да ниеу могли иостићи одмах у почетку исти услех као Американцч. данас га постигоше Цртање је у енглеским гаколама уврштено, као наставни предмет, 1870 г. Те године је израђепо и издано упутство к' цртању. Но ово замени 1896 г. тако свано С о о к-ово упутств). Напослетку 1901 г. издано буде најновије илустровано упутство сасвим у новом правцу.

Метод цргања у Енглеској сличан је методу у Сједињепим Дрнгавама И он усваја „забавни начин обуке" ; избацује прегледалице; захтева природно и хармонпчпо развијање дечјих способности; тражи да се још у почетку пасгаве подражава жива природа ; захтева непосредну употребу кпчице, акварелних боја, а и шематизирање, Вредно јо упознати се и са методом цртања у Немачкој Питање о уметничкој настави основне школе беше пре неколико годнпа код Немаца на истом „ниво"-у, као што је данас код пас*). Немачки прваци и научсњаци признају. да због ноловног ус пеха не хтедоше изаћи на јавност при париској излоа?би. Оии признаваху првенство у гаколској уметности Американцима и Енглезима. Алп данас је Немачка надокнадила све оно, што је била пронустила. Шго је цртање у Немачкој пошло нанреднијим нравцем, има се захвалити учитељском удружењу у Хамбургу, а особито хамбурШ(Г()м учитељу РгШЛсћз-у. У Хамбуршкој основној школи (\У1е1аш18ћ - а8 §е бр. 7.) равнајући учитељ је Гг «1 пс118 Он је својим трудом и умом сгекао неисказан> много заслуга на пољу модерног нртања, а д стчјно место може заузети и у историји педагогије. КпсЈпсћз је нроучавао пов метод цртања у Енглеској. Дошавши натраг из Енглеске, удружи се са ОШг ом и ЕМег.ч ом нар. учитељима, те израде нацрт модерног цртања, који поста е о нона државном наставном плану иупутству у цртању.Ег1(1г1сћ8-ово упутство у многоме је слнчно енглеском, али у многоме се и разилази у напредном правцу. ЕпЈпсћз одбацује шематизирање и непо средну употребу кичице. Цртање из Фантазије према околностима одбацује за неко време. Цртање ночиње прецртавањем са табле. Особито велику бригу полаже, да се после ове предспреме природне прегледалице, као: Лишће, цвеће, воће итд. лако и брзо илуструју. Врло велика пробитачност овог упутства је и очигледна *) Званично ее приетупило реФорми у Немачкој 1901. г. но јопг 1889. г. почело ее тамо упознавати с новијим правцем Први је пошао за реФормом Оеог^ Шг1ћ 1887. г. Ур. „Шк. Гл." *