Школски гласник

Стр. 228.

ШКОДСКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

перспектива, које у енглесЕом упуству нема. При перспективном цртању место геом. тела употребљује Ел<1псћб прпродне и уметничке ствари (лепе судове), што брзо у контурама цртају; осењивање и осветљивање кзвађају кредом и лебом. У другим културним државама није се цртање самосгално развијало, већ — мање, више — пригрлише амерички или пем.ччки метод. Модерно цртање у Швајцарској и Француској није се развијало самосталпо, али се зато ипак не држи строго ни једног истакнутог правца, већ тежи за тим, да се супротности између старог и н вог начина изгладе. У Шведској, Данској, Холандији, основно цртање тече по старом ге<>метријском начину. У Кјоћепћагп-у, ОсНећог^-у. 31;оек 1)о1ш у, Сгошп^еп-у^ Атб1ег(1ат-у — тако рећи у најбољим основним школама основно цртање састоји се у прецртавању геометријских облика, кривих и правих линија. Наставно градиво специфицирано је, које учитељ мора да сврши. Но у последн.им годинама осећа се велики покрет „у модернизовању цртања" и у тим земљама. РеФорма у црт- њу захватила је и остале државе у Европи. 1905/6. шк. године уведено је модерно цртање и код нас у Угарској, али обанеЈНО је само за државне и комуналне школе; увађа се модерно цртање у Хрватској и Славонији, Босни и Херцеговини. Немојмо, дакле, једино ми бити последњи, већ настојмо, да се при стварању нове школске наставне основе, уведе и у наше основне школе модерно цртање. (Наставиће се.)

Придеери за проучавање ђака. (Практичке упуте за учитеље). 1>г. рћЦ. Паја Радоеављевић, М1ст Педагошког Факултета — Њујорк. (Свршетак.) XX. Деца, која бегају од шноле. Бегање од школе није само по себи злочин, али је врло опасан начин, који може дечака да

наведе на злочин. Дечко који је побегао испред домаћег и школског запта, не чини криминал са овим актом, и ако то може да утре пут тенденцијама за ово. (Др. Е. П. Сивер). Дечаци и девојчице не шиљу се више у поправилишта ради тога да се казне, већ да се васпитају и науче у добрим занатима и занимањима. Задаћа поправилишта је та, да заклони оне, који су без помоћи, да образује оне у којима је огуглала непослушност, и да ре®ормише, поправи оне, који су сишли с правог пута и то помоћу васпитања, здравог напрезања, морллног и религијског утицања и образовањем индустријалних навика (Др. В. Т. Харис). Проматрање. Није мали број ђака, који од школе бегају као од каквог ђавољег гнезда. Као учитељ срп. осповне школе у Мостару имао сам прилике да ироучавам неколико таковлх егземплара. То не беху глупе „лиске," већ приличио даровита деца, са лошим домаћим васпитањсм и великом одурношћу за онај наш јадни и нехигијенски, и сувише извештачени васпитни школски систем. Оваке ђаке не треба нити осуђивати нити оплакивати — њих треба разумевати. Најбоље је да се сњима спријатељите, па кад. заиста, виде да сте им прави пријатељ, они ће вам наивно све рећи што осећају, и на темељу тога, будите уверени, учинићете више, много више пего ли икаквим нрисилпим средствима. Време је једном да па првом ме^ ту узмемо у обзир оног, ког васпитамо и образујемо. Време је већ да се и ми манемо „литерарне" иедагогије и да пружимо руку нашим ђацима да их сватимо, да их право љубимо и просуђујемо. Само ће тада настати комиромис између ђ^ка и учитеља, компромис, који је једипи у сгању да зајемчи прави, стварнп и трајни напредак, напредак, који се не може постићи ни најдетаљнијим наставним плановима, распоредима часова, наставним методама и школским уџбеницима. Добар и искрен однос између ђака и учитеља и надаље ће остати срце педагошке вештине. Све данашње наше т. зв. „школске" мајсторије не могу нпшта, ама ништа помоћи ако се не ослањају на право,