Школски гласник

Стр. 230.

ШКОЈ1СКИ ГЛАСНИК

Бр. 15.

Школа и Настава. Биолошки принцип у настави. Биолошки иринцип бави ее грађом и животом органских етворења. Морфологија, наука о облику животиње и биљке, добила је тиме измењен положај. У Линеа и Либенз, служила је морфологија систематици. Сад треба да послужи биологији. Биолошки иринциц оснива се на питвњу : „Какву посленост може извести жив створ помоћу нарочитог склоиа грађе својих органа, или на који начин му иомаже телесна грађа, да изводи одређено животне радње". Напомиње се, да биљке, у строгом емислу речи, вр 10 мало послеиости развијају; пре може бити говора о знацима живота. Биолошки принцип појављује се као реакција нротив морфолошко-систематског посматрања, како се то у књижевности и у школама развило, а и данас је још јако раширено. Никаква вредност и штетност таке наставе, опажена је веома тачно. Између онога што се у књизи говори о биљци и њеног правог живота у шуми, нема никакве везе. У књизи се говори о некој биљци да спада у пету класу, први ред, налази се на Алпима, плавог је листа, лековита је, говори се о извесном броју прашника, о тучку и т. д. И то јој је крсни и породични лист. Кад би така биљка могла и умела то све разумети, морала би се смрзнути, јер је то леденије од мраза. То је хл.«дно, ледено, убија и душу и всљу, а таква је морфолошкосистематска природописна настава. Наиротив, како је пуна духа ириродописна настава која ирича о животу; биолошки начин посматрања! Још крајем 18. века чињени су покушаји приближно томе правцу. Но и ранији и каснији покушаји н, су толико усиелш да и школу задобију за такав иравац. Нарочиту заслугу за увођење биолошког принцапа у школу, стекао је Јунге. Он није био творац тог принципа, али има заслуге што је схватио знг.чај тог правца по природописну наставу, што је то у иракси применуо и ширим педагошким круговима приказао како треба. Но њему су важнији били закони у природи него сам биолошки принцип. Права је заслуга ректора др. Шмајла, сад проФесора у Висбадену, што је у правој светлости истчкао значај тога принцииа. Његови уџбеници из зоологије и ботанике признати су данас као најбоља дела на том пољу.

Разлика у настави ио оиисном и биолошком принципу у овоме је : У описној настави ређање је онога, што се опажа на спољашњим особивама и донекле о радњама које уиадају у очи; у биолошкој настави је, пажљиво посматрање живота и довођење телесних особина на њихов значај по живљење и Функција њихових по развитак органа. „У описној настави говори се по слици, хербаријуму или трулом лешу, а у биолошкој настави учи се на биљци што весело расти и напредује и на животињи вуној живота и живог кретања; тамо се пази на истодобност и истоврсност, а овде на узрочну везу, на законе узрока и последице, основ и ред, према Хумболтовим речима, да богатство природних наука није више у обиљу, него у узајамности чињеница; тамо је опис природе, а овде је тумачење; тамо је запослен емпириски, а овде претежно шпекулативан интерес; тамо је резултат познавање природе, а овде је појимање, разумевање природе (8ештагсИгек1ог Сопгас!; Сћиг. Швајцарска)." Методичари и практични школски људи заузимају према биолошком принципу разно становиште. 1. Једни га не п р ихв аћ ају. Они остају при описној, морфолошкој-синтетлчкој настави. (БаешЦ 8ргоскћоГГ, Рокогпу, Тћоше, ВаП и др.) 2. Други хоће средину. Нису ради да напусте сиетематику, а хтели би да употребе и би лошке номенте. У ове спадају Раиз! и ВааЛе. ВаасТе хоће: I. Да се систематско посматрање ограничи у корист биолошког, (да се не обрађују у настави све животиње и биље, него њихови представници за сисгем^тска одељења; исцрпне карактеристике и деФиниције родови, врста и редова да се из ставе). II. Да се настава бави претежно иосматрањ<м појединих сгворов 1 . III. Тежиште посматрања живот^ње и биљке, да је у односу између склопа тела и начина живота, а уз то у познавању вредности по домазлук и човечји живот. ВааЛе обрађује у првој ириродописној настави облик тела у животиње, касније описује начин живота, а последње школске године упознаје ученика о користи. Неки схваћају биологију сасвим површно. Они хоће да је припоје као посебно поглавље морФОлошко систематској настави, као занимљив додатак. (Наставиће се.)