Школски гласник

Стр. 254.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 16.

Пријаве против немарних родитеља подношене су редовно сваког 1. ог и 15. у месецу. Опћинска поглаварства нису довољно или никако ниеу поступа.та против немарних роди" дитеља у Варјашу Гаду, Карлову, Мађ. Чанади, Ман. Св Ђурђу, Меленцима, Мокрину, и Тарашу, и ма да је свугдз од стране ноглаварства потврђиван прајам иријаве. Инвентар школски у реду је у већини он ћина, осим што није био у реду у Гаду, Канаку Карлову, Камер. Св. Ђурђу, Иечки, и Толвадији, Вр.то ретко где има школ. хроника, споменица, читуља, школ. законик. XXVI. Гд1 пема школ књижнпца. Нема их у Батањи, Беодри Варјашу, Врањеву, Ђали, Ечки, Камер. Св. Ђурђу, Кечи, Краљевцу, Куману, Моноштору, Нађфали, Фењу. По негде саисак књига у школ. књижници није у реду, те су у том погледу органи надзора школског вршили дужност, а т^ко исто и тамо, где нису били у реду списи у архиви. XXVII 0 иотврди сиецијалних наставних планова и расиореда часова. Ови у смиелу 20. §.-а Школ. Уредбе од 1872. године нису поднашани Епарх. школ. одбору, јер је звање епарх. школ. реФерента тако преоптерећено поелом, да би апсолутно немогуће било подврћи темељној оцени и исправама преко 200 специјалних наставних планова и толико раепореда часова. Надзор врх тога вођен је од оних оргаеа, који су подручне школе походили и надзор у њима у сваком погледу вршили. Састављање, управо подела пак наст. основе на седнице, дане и часе тако рећи редовно Је илузорна ствар, јер у нашим школама, где је толико неоправданих изостајања, немогуће је довести у склад епецијалну наставну основу са неуредним полажењем школе. Тако би та специјална наставна основа остала већином само само на напиру. Због тога је ее и подручно учитељство на својим учит. зборовима редовно изјашњавало против тога, да се та епецијална наст. основа гради. Кад додам још то, да и тако елаван недагог као што је Хербарт каже, да се настава не може стезати уз извесно време, онда се може видети, да чак и кад су ту све погодбе за успешан рад у школи: уредно полажење пиоле, уредно набављање шк. књига и т. д. као што је то на пр. у вемачким школама, да су специјална наст. планови и оида илузорна ствар.

Моје је уверење, да се одредбом 20. ог §-а Школ. З г редбе из 1872. год. није ни мислило то, да се ти снецијални планови граде на седмице и дане, него да се специјалише: што ће се у којем разреду од наставног градива предавати; јер пре Школ. Уредбе није било тачно прописане наставне основе за све подручне школе, него су поједини школски одб ри то наставно градиво по своме схваћању установљавали. За доказ томе позваћу сј на штампани Наставни Нацрт, што је издао на основу закључка заједничког српског школ. одбора у Темишвару од 30. априла и 3. маја 1871. год. нод бр. 11., којим се упућује: који ее наставни предмети и шта се из којих има предавати у темишварским срп. нар. школама. Тако су и други м. школски одбори издавали наставне нацрте за своје школе, па је по том мишљењу и 20. §. Школ. Уредбе то тражио. Но ако су високославни Школски Савет или славна Епарх. Скупштина тога уверењ •, да се специјални наст. планови имају подељено на седмице дане и часове и са распоредима чаеова поднашати Епарх. школ. одборима на увид, оцену и исправак, онда учтиво молим, да се реФерентском звању додели знатнија номоћ у писарници, јер је под погодбама, које сада владају у писарници, потпуно немогуће и овај посао извршивати. А да се ти спецајални наставни планови тек само рали одредбе 20. §.-а Школ. Уредбе подносе и после прегледа и исправке у архиву стављају, то некако не води к циљу. Ако би се пак одустало од тога, да се ти специјални наставни иланови ираспореди часова подносе на одобрење, онда би по досадашњој пракси епарх школ. ре®ерент и други одређени надзорни изасланици приликом похађања школа прегледали и нацрте о подели наставне грађе и распореде часова те би их према потреби и исправљали. (Наетавиће се.) Преглед књига. ЗегМзсНеб 8сНи1ше$еп. \У. ВакЉсћ. 8оп«1егаМгиск аик Ж. Кетш Епсук1ора<1. ПапсЊисћ <1. Гас1а§о§тк, 2. АиП. Г. Др. В. Бакић написао је у Гајновој Енциклопедији одељак о српском шк лству. У тој радњи говори се о српском школству до 15. века, затим од 15. до 18. века; и о срп. школству у 19 и 20. веку.