Школски гласник

Стр. 246.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 16.

Школа а Настава. Биолошки принцип у настави. 3. Оиширнију разраду биолошког принципа заступају КЈе881ш§- и Г{а1/. ГагЉеП и Гго1)81, ВсћтеП, 8аипсћ, Гаикатт, Внзетапп, Шетапп и Уиг1ће: за више школе нарочито 8таНап, ГГић1 и др. а) 1КГеазЦпд и Т'ј'а1а застуиају естетски правац. б.) РаПћеИ и РгоЂвг застунају биолошки принцип на свима степенима наетаве. У погледу система стоје на правилном становишту, да се одабере само оно, што је потребноза познавање живота у природи. в.) 8сЈгтег1 је спровео биолошки принцип досљедно и са темељним познавањем укупног живота у природи, и заступа мор фолошко-физиолошки или кратко рећи биолошки начин обраде. Настава, која истиче узрочау везу између склопа тела и живота, има ову васиитну вредност : Изазива већу пажњу, бодрије опажање и тачније закључивање од стране ученика; она води дубљем разумевању природе и њених нојава. На основу истицања тог бодријег опажања, Шмајл нарочито пази на домаће животиње и биље. Предност даје оним тварима, које су од нарочитог значаја човеку и целини природиној. г.) Ваиггсћ у својој Ботаници заступа Физичку и хемијску страну живота у баља. Осим тога иовесвицу биља и однос биља према човеку. д.) Внзетапп нарочито обрађује кориено и штетно биље. 4. Адолф Руде , признати немачки методичар, стоји у биолошком наставном принципу на овом становишту: а) Он узима у обзир систем у толико, у колико је потребан да се упозна природни живот. Он даје више вредности особинама Фамшгаја, него особинама Фела. б.) Као што је у земљописној настави, тако треба да је иу нриродописној, свугде где год се може истаћи начело узрочности. Узрочна веза између склоиа и живота, биљке и животиње, могућа је и нотребна је у свима школама и вишим и нижим. в.) Ту узрочну везу треба истаћи на свима степенима наставе. Природно је да човек пази да не претера преко схватања ученикова. Са развитком ученикова схватања, развијаће се и појимање узрочне везе и ученик ће то моћи еамостално пронаћи. г.) Но Гуде примећује, да се учитељ чува од једностраног етановишта, које само прихваћа

чисту биологију а запоставља морфологију и систематику. Мора се још и на то пазити, да ее не преухитри у разјашњавању, и да се не улази у разјашњавање свега и свачега, јер има саорних нитања, а ова се неизносепредученике. На овој основи израдили су препарације за нрир 'дописпу наставу Шетапп и ЛУигЉе. 5. При појимању узрочне везе иази се на ово: 1. у појединоетима: а.) веза између појединог оруђа и његове задаће. 6.) између појединих органа међуеобно. в) између целокупне грађе неког створа и његове задаће у природи. г.) између еклопа тела и начина живота. д.) између уређености тела и меета на којем живи. ђ.) између нојединих животних радњи међусобно. 2. односи између појединих етворова. ђ. односи између органске и неорганске природе. Најглавније из биолошког принципа налази се у оном под 1. тачка г.) однос између склопа тела и начина живота. Опажање оних односа између појединих створова и између ових и неорганске ирироде, води опажању ЗЈЈедничког живота. Већ у ирвој природописној настави да се лако показати какву вредност има ужает облик жила, клијање ситних жилица на истима, пљоснат облик лишћа и томе слично. Учитељ истакне чињеницу, а деци даје да то разјасне. На нижем ступњу, увек, свугде се иолази од неиосредног разгледања и опажања. С тога мора бити настава на овом степену искључиво из дечје околине. Где је потреба да се на вишем ступњу обрађују животиње и биље из тућине, мора ее то извести у вези са сродним домаћим објектима и појавама. Брижљиво оп жање облика неоспорно је потребно у биолошкој обради, за разјашњење појава штребније је него код чисте описне наставе. Процес оплођавања у зоолошкој настави не претреса се, напротив у ботаничкој настави обрађује се потанко. б. За проучавање биологије биља згоднаје књига: ТћИтап , В1о1о§1е <1ег етћешпзсћег ГПапгеп, Ге1р7Л§. Тилман обрађује склоп биљке, биљку и воду, биљку и светлост, биљке које се еасвим или мало хране органским градивом, однос