Школски гласник

Стр. 266.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

у што. Рибари и лађари, који су на морским обалама одрасли, и чиее сасвим за себе један свет, четири месеца заједно живе, једу, уче, слушају, раде и одмарају се са сељацима са села и разних имања. Два одељена света долазе у додир да се упознају и разуму. Онај са Исланда упозна се са овим из Норвешке, а Норвежац са Данцем и обратно. Од простог сељака ствара ова школа разумног познаваоца света. Брише разлику изаеђу сељака, радника, занатлије и трговца и пред све износи једну исту задаћу којој је циљ да их просвети и углади. Такав рад морао је имати и стварна успеха. Занатлијство на селу подигло се, земљорадња је била у стању, да се из својег јадног стања извуче без државних прешних мера. Развијена интелигенција сељачког становништва увидела је изаеђу осталог, да је народу спас у делимичном прелазу на млекарство; то се извело, и сјајно потврдило да је правилан био тај потхв„т. Извоз масла повисио се од 18 на 79 милијуна Фуната. И друге северне земље основале су таке велике школе и показале добре резултате. У Шведској је било још 1897. год. 30 великих народних школа, у Норвешкој 15, у Финској 13. Па и у Северној Америци исељеви Данци иренееоше ту уетанову. Могли би још овде изнети рад на томе пољу у другим државама, али ћемо се за сада ограничити на ово што је приказано. У главном је важно у тих школа ово: Оне дају могућност сваком човеку, да извесно време посвсти образовању својих душевпих снособности и то у добу, кад је ђак већ стекао искуства и кад је жеља за знањем и моћ поји.чања нарочито велика; оне хоће да изједн&че сталешке разлике и да унапреде смисао за добро и леио: јачају љубав к отаџбини и навикавају на племен та уживања ; шире интелигенцију знања у народу и тако индиректно унапређују добро стањ"} народа. Тако могу и мали народи и мале државе да се јако унапреде кад разумно раде.

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пеји-ћ — Сарајево, Четврта лекција, А, Преглед рада. а) Наставна средства. Телуриј, глоби штапић, којим ће .један ученик показивата нагнуће осовине. Р) Наставно градиво. А. 21. марта стоји земља сирам сунца тако, да су обје половине једнако сунцу нагнуте. Дан и ноћ су једнако дуги. Код нас почиње нролеће. Б. 2 ! . јуна стоји земља спрам сунца тако, да је северна половина земље већма сунцу, нагнута, него јужна. Дан је најдужи, а ноћ најкраћа. Код нас пичиње лето. В. 23. септембра вагнуте су обе иоЈОвине једнако сунцу. Дан ноћ су опет једнако дуги. Код нас почиње јесен. Г. 21. децембра етоји земља спрам сунца тако да је јужна половина земље већма сунцу на г нута него северна. Дан је најкраћи, а ноћ најдужа. Код нас почиње зима. Б. Методички поступак. I степен. а) Шта смо посматрали на глобу задњи сат? Осован, водораван и кос положај осовине глоба према лампи. — На што смо то у мислима пренели ? — На иоложај земаљске осовине према сунцу. — До ког смо закључка дошли? — До тога, да зекаљска осовина стоји вазда косо према сунцу. —• На темељу чега смо то закључили? б.) Колико је годишњих доба? — Реци их редом! — У које је г,>дишње доба најтоплије, а у које најхладније? — Која годишња доба ирипадају летном, а која зимском полугодишту? — У које годишње доба почиње школска година, а у које доба свршава? —• како постају годишња доба? . . Навештај. — Данас ћемо учити како постају четири годишња доба: нролеће, лето, јесен и зима. II. степен. Пази. — (Покажем телуриј). Реците ми још ово: Шта нриказују поједини делови ове справе? — Шта нам приказује та округла плоча? — Равнину земаљске стазе. Је ли право приказата? — Није равнина је земаљске стазе дугуљасто округла 1 — Како смо