Школски гласник

Бр. 17.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 265.

ако хоће, могу доћи на течај или не. могу учити столарство или други којз занат или не, Једино, на чега се обвезују при стуиаљу у завод јесте : да се пристојно владају. Тако ове школе, и ако су сличне интерна тима, а с њима их многи и упоређују, ииак су много друкчије у свему. Може се рећи, да те школе имају све добре интернатске стране, а без оних интернатских лоших страна. Једна од најбољих таких страна јесте, што ученици живе породичним животом у заводу међусобно и с породицом управитеља. Управитељ и учитељи тих завода, обично су академски спремни људи, велика знања и говорничка дара, на чега се нарочита пажња полаже. Учитељ не предаје сувопарно набрајајући чињенице, не служи се књигом или другим списом него СЈободном, ердачном речи иде за тим да задобије слушаоце. Отуд долази да су међу учитељима тих великих народних школа најбољи говорници на северу. Бива, и то не ретко, да ио неки од њих не нрими ни катедру на свеучилишту, јер га љубав своме народу води, да стави своју свагу у с^ужбу ове ствари. Радна снага ученика је велика. Они долазе свежи, одморна духа на велику школуиустању су примити необично много душевнехране. Дневно имају 8—9 наставних часова и један час гимнастике. Но и тиме није довршено њихово учење и жеља за знањем, неких вечери преко седмице држе се дискусије. Тиме се ђаци вежбају у јасном и тачном изражавању, и — што јевеома важно — једно питање расправљати са разног становишта. Често се претресају сасвим опште теме, н. пр. „Вредност телеснога рзда," „Значај пријатељског 011Х ђења," „Како да се најбоље употребе слободни часови" и томе слично. Расирављају се и практична питања из економије или општег уређења. На те вечери, обично долазе сељаци и* оближњих села, да судел^ју на тим дебатама, које су често врло живе и занимљиве. Често имају млади људи и мале новине које сами пишу, са уводним чланцима, иесмама, причама, питањима и одговорима. Кад се тако ради, ириродно је, да ученици бављење своје у тој школи, смартају за најмилије доба својег живота. Још дуго после изласка свога из школе, одржавају везе с њоме обично тиме, што су чл„нови удружења које велике народне школе.

Како се сврше јесењи пољски рад^ви на селу (нарочито од 1-4. новембра) почиње сваке године велико путовање. Свл су возови ирепуни и цела је земља у комешају. Са свију сељачких имања, журе великим народним школама људи и младићи од 17—25 године жељни науке. Као што се по другим земљама ужурба народ у време новачења, тако се овде ужурбају људи да стигну на рок улћска у велику школу. С пролећа враћају се опет кући или одлазе негде у службу, да још боље проуче свет. На њихово место стижу тада девојке, а за њих се ириређује течај већином у лето. Наставни план је сасвим једнак ; и овде се поред домаће вредвоће, природописа, земљописа и т. д. предаје све као и мушкима. Данске велике народне школе имају по 75 до ЗОО ђака, који су већином у добу од 18 до 25 година. Једна од пајвећих тих школа јесте ироширена велика школа у Аскову, гдеје1865. год. нремештена она велика школа из Кб(Мт§-а јер је Данска 1864. год. изгубила Ко(Мт». Две трећине свију ученикаје из сељачких поеедника, једна трећина је занатлија и сиромашнијих без носеда. У оиште се истиче, како иовољно делује тај заједнички живот иоелодаваца и њихових раденика. Број ових п следњих стално расте, од како држава плаћа издатке за сиромашне ђаке. А државна помоћ која се издаје од 1853. године порасла је од 4000 на 300.000 Круна; од тога се издаје на стипендије 180.080 Тако је поможено свакоме, који хоће зиму да проведе на великој школи, да то и покрај своје сиротиње може учинити и ако је и иначе издржавање веома је®тино, јер стан, храна и настава стаје 30 круна месечно. Треба имати на уму, да су све велаке школе приватна подузећа, и како се нокажу вредне пажње, иомаже их држава новчаном припомоћи. Данас има у Данској око 90 великих народних школа. Пре десет година било их је 68 са 6000 ђака. Већ дотле образовано је у Данској 82 000 ученика и 40.000 ученица у тим школама. Између 20 становника увск је један, који је учио неку велику школу, Према томе дошле су и повољне носледице : Данско песништво и новесница раширило се ио народу, љјбав к отаџбини је јака, духовни поглед у народа је широк, сталешке разлике јако су смањеае. А ово је једна од главних сврха, која ее у тим школамам ра постићи. Сталешка разлика не рачуна се овде ни