Школски гласник

Стр. 264.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК.

Бр. 17.

е.) Закон складности. Поједини органи зависе од целине и један од другог. Чељуст грабљивих животиња и канџе иду упоредо. ж.) Закон уштеде. Појављује се у нростору и у броју. Смотавање листића у нупољку. Против ових закона изнео је Шмајл и други приговоре, и прихваћа као закон само закон екладности и закон постајања, а остале сматра као правила. Осим Јунге-а изнео је још и Клауш биолошке законе за школску наставу. Овима приговарају Шмајл и Хесе. Биолошке иетине. — Шмајл не при хваћа биолошке законе. Место њих истиче б иолошке реченице. Лај их назива уводним реченицама, а Руде биолошким истинима. Кад се у настави говори о шеви, нрепелици, зецу и т. д. тада деца установе: Да многе пољске животиње у својем оделу земљане боје, имају изврсно средство иротив својих непријатеља. Или : Животиње које су изложене многим опасностима, већином се јако множе. Разлика између биолошких закона и истина. а.) Аистракција у законима тражи од ђака много познавања и опажања, чега нема редовно у ђака основне школе. Напротив биолошке истине добију се на много лакши и простији начин. б.) Истине имају свој однос према стварној, иравој својој основи, с тога их је лакше разумети и опазити, в.) Јунге-ови закони траже зрелију способност мишљења, него биолошке истине. Закони су према томе, подеснији за више разреде, а истине су подесне већ за нрву природописну наставу у оеновној школи. г.) Јунге истиче осам закона, а биолошких реченица коже се узети по вољи колико се хоће. Шмајл не види тежиште у самом склопу биолошких реченица, него у чзњеницама на којима се оне оснивају, види тежаште целе наставе. Садржина тих реченица, треба да је учитељу директива у настави. Рудеово становиште у томе. а) Разлика из.1еђу биолошких закона и истина, даје истинама иедагошку предност. У њима је оно што се у школи може постићи. б) Узрочност, која се тражи код биолошког принципа у природопи.сној настави, води биолошким истинама.

в.) Главно је разумети биолошке чињенице, садржај оних Формулираних истина. То разумевање потребно је и може се иостићи у свакој природописној настави, иа и у најпростијој основној школи. г.) За прву нриродопиену наставу доста је ако се узму најиростије биолошке истине н. пр. Биљкама треба за живот светлост, топлота и вода. Поступним развитком дечјег схватања могу се развијати и теже реченице о тој настави. д.) У развијању биолошких истина, води учитељ ђаке индуктивним путем, од носебног општем, од примера истини. При понављању може се ићи и обратно, тражити примере за биолошке истине. Истина : „Грабљива животиња мора бити и.ти јача, или паметнија или бржа од од своје жртве." Задаћа: Које су грабљиве животиље јаче од своје жртве? Које су мудрије? Које су брже ? — Сродне биолошке истине грунвшу се. (Наставиће се.)

Педагошка преглед. Велике народне школе у Данској. Од свију предмета у северним великим народним школама, највише се негује народни језик, али не као граматика, него помоћу добрих књига. Дневно се узима по један час за настуву у језику; исто тако негује се народна повесница, алине као иовееница династија и ратова, него као новесница народа и културе. Уз то се учиустави државноуређење, статистика, законодавство и општа знања. Још се учи митологија северних народа, земљопис, Физика и кемија, зоологија и ботаника, оенови математике, Физиологија, основи економије и сточарства, рачун, књиговодство, цртање, ручни рад, стари северни језик, енглееки, певање и шведска гимнастика. Пази се на практичне ио тр^бе, у корист тога приређује се н. пр. течај за рибаре. Посебва настава у веронауци не предаје се. Грундвиг, а тако и Колд знали су> да се у таку наставу брзо унесе догматизам; а Грундвиг је због тога много патио (због својег слободног правца у проповедима, изгубио је и ироповедничко звање), иа је хтео своје ђаке од тога да сачува. Уобичајена је јутарња молитва, на коју долази ко хоће, примораввња нема ни у томе, ни у чему другом. Ђаци имају потпуну слободу,