Школски гласник

Стр. 260.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

добро познаје као : грабље, прозор, врата, лончић игд; или, зашто не црта одмах орнаменте? Одговор је прост. Себе црта зато, јер је већ у детету развијено самољубље; родитеље, другове и ближње зато јер је већ у детету развијееа љубав према родитељима, друговима и ближњему. Какву поуку може цриети учитељ из овог? Ево какву: Не присиљавајмо ученика одмјх у почетку, да се запима природним и уметничким стварима и украсима, већ нустимо га да црта људе и оно што га најрадије интересира. — Видимо и то из дечјих цртежа да кад црта човека, нос не стоји на средини лица, већ у страни. Зашто то чини? Зато, јер он мисли да нос, као најистакнутији део лица, треба и на цртежу истаћи. Кад црта кућу онда црта и сво покућство у њој. Зашто ? Зато, јер хоће да кстакне, да се ствари у кући налазе. Шта може учитељ из свега овога научити и закључити? Прво то, да дете црта према свом схватању и развитку маште. Прирпду и стварн у њој не црта живо и верно, већ ирема своме душевном свету. Друго, дете воле истаћи истинитост, али ону истину, која одговара његовом развитку, а не нашем. Особито пак то може научити, да при инстиктивном цртању не смета ученицима. Посматр.ње и критиковање дечјих цртежа може нам послужити, за испативање и оцењивање дечјег памћења, бистроће, Фантазије — индивидуалитета. Можемо исиитати инстиктивним цртањем дечје посматрање, развитак перслективе, здрав хумор, живахну природу. Из свега овога можемо да утаначимо „дечју интелигенцију." Учитељи а и сви наставници у опште, врло би паметно урадили, кад би од дечјих инстиктивних цртежа сложили једну пре гледну колекцију. Ова колекција — са гле дишта дечјег испитивања — била би за сваког одушевљеног учитеља од драгоцене вредности. Лепше цртеже нека учитељ прикачи на зид, који би особито утицали иа развитак натицања, амбиције, воље и љубави према овом предмету. И у овом правцу радио сам практично у својој школи, те из своје праксе и сту-

дирања извео сам ову теорију, а ради сгварн >г доказа, донео сам ево собом неколико цртанкп, да се поштовани слушаоци осведоче, да-ли се може у овом правцу успех постићи ? в) Техничко г^ртање у служби ирироде. (Цртање као самосталан предмет) Цртање садржава у себи двојакициљ: педагошко-психолошки и технички. У првом и другом разреду треба даје здступљен једино недагошко психолошки циљ, који се постизава инстиктивним цртањем наставе. Према томе у 1-вом и II ом разреду цртање не сме бити стручног карактера т ј. самосталан предмет. Од трећег разреда па на даље, норед педагошко-психолошког циља, главну улогу игра „технички циљ". Према овом од трећег разреда треба почињати право цртање. Технички циљ тежи за тим, да се све оне неправилности корегирају, које дете чини при инстиктивном цртању; да се ученицима разјасае комбинације, компликацаје ириродних и уметничкзх ствари. Да им се да појма о перспективи, сену, бојадисању итд; да се ученицима извежбч рука за што лакше цртање; да им се потенцира воља, љубав и енергија према овом предмету. При одабирању градива за гехничко цртање морамо се држати ових педагошких начела: „природисходаости и поступ еости", а држати се овог питања : „интересира ли ученика оно, што треба да црта"? Да би се техничка сврха цртања извела према модерпим захтевима, не сме се цртање оснивати на стигмограФији или апстрактној геометрији, већ сву апс>ракцију геометријску треба ирименути на природне или уметничке стварз. Та скоро сваки предмет има на себи геометријски облик. Узмимо четворокут видећемо га на табли, вратима, столици, књизи итд. Чет вороуга^ник само по себи не интересира ученика, али прозор, врата, кућа, књига, већ су много интересантнији по ученике. Сасвим је природно, да ће ученик са већом вољом и трудом цртати природне и у-