Школски гласник

Стр. 262.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 17.

казивањем, потпуно схватљивим и разумљивим учинили душевна стан>а. Књижев ношћу смо научшш, какви су људи и како да се нађемо у животу нашем међу њииа. Писци и иесници су показали, какав је живот човечији, и како се човек радује и пати у тим животним валима. Уметности су нас научиле, те смо у стању да схватимо, како се огледа душа човечија у цртама лица и покретима тела. Тако смо посматрањем споменика и слика научили, каква душевна стања можемо да закључимо из извесних црта лица и покрета тела. А како се тек доцкан дете појављује у књижевности и уметности! Уметност и књижевност старога века једва да га зна. И касније, за дуго — ск »ро до најноввјег времена — дете се тек тиме разликује од старијега, шго је маа.е. Премда дете није мали човек, оно је нешто друго. Оно има сасвим особита својетва, којих одрастан човек уоиште нема, и обратно, целу гомилу такових способноети, које одрастан човек има — оно их нема. Али као што се индивидуалност вдраслих — или обичним изразом: карактер разликује један од другога, тако се разликује и индивидуалност дечија једна од друге. Из тога следи, да за тачно познавање детета није довољно још ни то, ако нам пред очима и лебди разлика која постоји између одраслог човека и детета. Мора се понаособ утврдити постојећа разноликост и код поједине деце; дакле, свако поједино дете је самостална штудија, коју ако не изведемо, нећемо дете правилно познавати, па према томе доследно ни васпитати. Тај ће посао практичним начином кадар бити да обавља онај, који у тој ствари има особитих способности, кога ће богата душевна готовина, радљива Фантазија осетљиви живци помагати при интуитивном (очигледном) сазнавању индивидуалности. Али ће још и онога, који је тим својствима обдарен, надопунити теоретска штудија, која, ако и не би пружила новог оруђа за испитавање индивидуалности, као што Фактично даје — барем свесним ће учивити опет све оно, што по нагону осећа.

Психологија је тек у нов^је доба узела у своја проматрања индивидуалне диферепг/јв, разлике. Истина је, да налазимо нека уиугства у ствари индивидуалних диФеренца већ и по најстаријим психолош ким штудијама, али систематски. научно су се ове ствари тек у најновије доба почеле да проучавају. У Кантовој Антроиологији ћемо наћи примедбе достојне сваке пажње, те које се могу сматрати за први покушај у одређивању директиве диференцијалне исихологије. Први покушај, који је ишао за тим, да ту науку учини еамосталном, налазимо у логици Миља Штуарта , где иста наука и име добија. То је пак: Етологија (Е1ћо1оду , 1843). Покушај Миља Штуарта нашао је одзива само у енглеској и Француској књижевности, и тамо су извршени први опити у ствари оснивања једне нарактерологије. Ти покушаји, — пошто одударају од организоване немачке научне систематике — од стране немачких ФилозоФа нису узимани у достојну пажњу. И. ма да се иети не поклапају са немачким научним системима, опет за то не могу им се опорећи њихови веома занимљиви подаци. Тако радови: РаиШап- а. ЕоиШее- а, Ма1ареН- а, Регег-а, ШВо^-а, Вте1-а и Непгг- а о к рактеру, садрже у себа без сумње веома занимљиво градиво. А Енглези и Американци пак под именом : „ Меп1а11е$1.$ " -а култивирају сасвим један особити начин проматрања интелигенције (знања), које је такођер већ занимљивих података дало за проучавање индивидуалних разлика — диФеренца. Ка испитивању индивидуалних разлика у иовије време су учинили корак — два ближе како немачки, тлко и Француски и енглески филозофи помоћу исихо физичних опита. Тим опитима се смерало, да се помоћу њих констатује опћи закон који влада у душевним Функцијама. Тако су наравно све оно, што је од просечног, обичног одступало, урачунавали у абнормалност, у погрешку. Међутим нашло се и такових, који су баш те погрешке узели у претрес трудивши се да установе из њих, како у душевним радњама има типичних разлика. Те разлике, диФеренце међутим су само