Школски гласник
I
Вр. 19.
да код њих не застајкују, већ да одмах од првога дана сазнају само за слогове и речи, па тако непрестано да читају. Једном речи да тако исто читају као и ми. Мило ми је што је г. Михајловић то моје начело у својој критици нар^чито истакао. Али би ми још милије било, да је ту г. Михајловић био коју више рекао, а нарочито, да је био свој суд изрекао да ли сам ја постигао евоју истакнуту цељ. Али место тога он се задовољио с тиме што је констатовао, да ствар на конгресу за експерименталну психологвју у Вирцбургу још није коначно решена, него је прихваћено да ее то практично проучава у неким местима. II ја сада немам ништа више да кажем, већ само да завршим са речима да је и Уљма таково једно место било и да сам ја својим на чином и Вукварем своју цељ постигао, а најбољи ми је доказ за то тај, што сам за годину дана продао 2000 примерака мога Буквара, а садаје већ готово и друго издање. Љубомир Јовгновић * Уредништво јеобећало госп. ЈБ. Јовановићу да ће донети у „Шк. Гл." његов одговор, на критику његова Буквара, и доноси га, но према оваком схваћању т га предмета, како то износи госп. ЈБ Јовановић у своме одговору, не можемо се с њиме упуштати у даљу дискусију о томе. Ђ. МихајловиЋ. БЕЛЕШКЕ, Читуља. Харитон (Љуба) Ружић, учитељ у Ст. Сивду, борио се па се уморио и испустио своју душу у понедељак 26. новембра о. г. Као привремени учитељ у Бочару, дозволом Шк. С. дошао је 1881. год у I. разр сомборске учитељске школе да постигне спрему за редовног учитеља. Тешкоће су то биле велике покрај старања за породицу своју, спремати се да тачно одговори и својој ђачкој дужности у учењу. Али је он и покрај тих тешкоћа, умео тада запојати и запевати својим дивним гласом, да је увек очарао своје слушаоце. Учи тељску школу довршио је у Гор. Карловцу, а учитељевао је 1ао привр. учитељ у Лалићу, затим као сталан у Кулпину и у Ст. Сивцу. Осим још незбринуте мање деце, изв г о је на пут сина Душана учитеља у Н. Саду и кћер Видосаву свршену учитељицу. Сад при наступању у
Стр. 803.
заслужену мировину, отишао је са овога света. Тако то често бива и биваће ? још, па ћеједном ваљаа и то послужити као добар доказ, да је право и потребно, реФормисати нека^ одређења мировинског закона у кориснијем правцу по учитеље. Покојном нашем другу нека је: Лака земља и вечни мир ! Промвнв у учитељству. За учитеља у Сомбору изабран је Петар Лалошевић, досадашњи учитељ у Рац Милетићу. — За учитеља на сомборским салашима Милчићима изабран је Стеван Шашин, привр. учитељ у Кули. За учитеља на салашу Билићу у Сомбору изабранјеИсидор Стратимировић, привр. учитељ у Сомбору. Број школске деце школа и учигеља у Србији. У београдском државном забавишту има за 1908 9. г. 72 деце. (42 м. ђО ж.)У 6 ириватних забавишта има286 деце (154-Ј-132.) У школама има уписано 131.689 деце (104.008-Ј-22.553.) Крајем 1807-8. школ. године било је 1107 м. и 175 женских школа, од ових је 197 варошких и 1095 сеоских, свега 1292. Крајем 1907 8. године било је у целој земљи: 1461 учитељ и 588 учитељица, 346 места је неодређено, свега 2395 учитељских снага. Учитељице у Прагу п веле су акцију, да им се изједначе доплатци са доплатцима који су дозначени тамошњим ожењеним учитељима. Неки кругови су противни томе, на и међу учитељством има их који заступају мишљење, да учитељу с иородицом треба више материјалних средстава, него једној неудатој учитељица. 0 овоме нема сумње, и кад би се плате одређивале по породицама, онда би то становиште имало свога основа, али док се од учитељица тражи једнака спрема и једнак рад у школи, дотле је увек неправедно да оу мање плаћене, него учитељи. Чудновато је да позвани Фактори тако једнострано схваћају ту ствар и то не само у овом случају, него има тога и у другим државама, па и овде у нас. Прва учитељска школа за сеоске учитеље. На покрајинском сабору у Галицији усвојен је закон, да се за образовање учитеља сеоских школа оснује посебна учитељска школа. Први таки семинар отворен је октобра о. г. у варошици Руднику (у њој има 3400 становника,) и ако су неки посланици били против отварања таких сеоских семинара у малим местима. Уз заводје основана припремна школа за дечаке од 14 год. И овако што може да буде у 20 веку!
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК