Школски гласник

Бр. 19.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр. 295.

је и неколико школ. надзорника и то од оних, који су стално аамештени. И тако школска власт стоји у тесној вези са политичком влашћу. Школска здања у Немачкој служе за углед. У Берлину су школе смештени у најмирније улице, а нису више од два спрата Намештај и учила су им за дивљење. Скамија имају сваковрсних и одличних. Хигијенски иропиеи исиуњавају се до најмањих ситница. У већим здањима налазе се и купатила. Број ученика на један разред износи у Берлину 58, у Бреслави 56, у Шарлотенбургу 52, Хали 54, у Франоурту 49, а у општинама где нису чисти Немци по 35 - 40 ученика. Савез немачких учитеља основан је 1848 године у Ајзенаху, а чланови су савеза не само учитсљи основних и грађанских школа него и пр Фесори средњих зав да, шта више и про®есори свеучилишта. Према томе и предмети саветовања у сивезу морају бити од великог значаја. У Немачкој назив „учитељ" употребљавају ва основној, грађанској школи и у средњим заводима, (званичан назив је гимназијски учитељ), свеучилишни ироФесори су „доценти", а назив проФееора узимају само они доценти, који су се јако и такли на књижевном пољу. Каква велика разлика је између њих и нас. Они су сви у савезу, а код нас свако за себе. Код нас једно друго омаловажава, учитеље осн. школа омаловажавају проФесори, проФесоре ередњих завода омаловажавају проФ -евеучилишта и т. д. Године 1897/8 потрошила је пруска 77 милиј; на мара«а на проеветне цели. Од ове велике своте много је утрошеао на нова здања, на места за гимнастику и игру, на набавку школеких учила, којима је свака немачка школа богато снабдевена. Да богме да је овим осигураво но а успеха у школи. (Свршиће се.)

Педагошки преглед. Твчајеви за раднике у Москви. Године 1896. састављена је била статистика у Пречистенској четврти у Москви, о образовању радничке омладине до 18. годиие. Дошло се до веома неповол^них резултата. Већина младића и девојака добило је елементарно образовање у варошким или се ским школама, али су многи од њих за-

боравили читати и писат!». Четвртина од целога броја није никако ишла ушколу. Веома многи долазили су у вечерње и недељне школе, јер су увидели да бољим образовањем могу доћи до лепше екзистенције. Са свију страна чуле се тужбе на недостатак добрих школа у варошима и селима. Што нису учинили јавни органи, учинио је приватан потхват и 1897. год. установљени буду у тој четврти, раденички течајеви. Прве годино дошло је на њих 70 слушалаца. Учило се у два одељења. У првом одељењу учило се читати, писати, рачунати, затим земљопие и повесница у оном обиму, колико с^ учи у варошким школама. У друго одељење примани су они, који су с успехом свршили н*родну школу. Ту се учио руски језак и књижевност, аритметика, мерење, цртањ* 1 , прародонис, хемија, механика, земљопис, повесвица и француски језик. Предавања се држала двапут недељно у вече, у школи. Када се идућих година намножио број слушалаца било је великих тешкоћа Разреди су били преиуњени, у једној просторији предавало је неколико учитеља и учитељица заједно. Атмос®ера је била често така, да су се и светиљке гасиле, а многе учитељице се толико премориле, да су морале напустити рад у течајеви*а. Год. 1901. било је већ 300 слушалаца и морале се тражити друге веће просторије од школе. И покрај тих неподесних при.шка, течајеви су постигли сврху. То сведочи множина захвалних нисама, која су учитељи добили од својих бивших ђака. Неки су добили допуст за краће службовање у војсци, многи су добили места по трговинама, у творницама и радионицама, неки слушаоца се с успехом спремили и за учитеље и т. д. Време, које је настало у Русији после рускојапанског рата, није остало без утицаја и на те течајеве. Год. 1905. нарастао је број слушалаца преко 10С0. Установљена су била три постугша одељења и у њима неколико секција. У свима је заведена заједничка настава а предавали су учитељи и учитељице. Ове године имају ти течајеви 13.0 слушалаца, и ностали су једни од најугледнијих завода за образовање у Москви. Збор учитељски има 100 чланова. Свако одељење и свака секција изашиље у екупштину учитељског збора свога заступника који има ираво глаеа. Опазило се,