Школски гласник

Стр. 296.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 19.

да та уредба има велики васиитни значај. Учитељетву су добро дошле жеље слушалаца што их тумаче у збору, а тиме се јако унапређује однос ђака према раду на течајевима. Ти раднички течајеви стекли су сада своју зграду, у којој је ове године почела настава. У згради је велика дворница за 4,0- 4 §0 слуша лаца, неколико мањих дворница, хемички кабинет и лабораторијум уз то просторије за остале збирке и учила. У згради је и јавна књижница и читаоница. Све то учињено је без владине помоћи, само приватним и јавним прилозима, а уз помоћ и старање неколико појединаЦа (Левицки, Гољцев и др.) чијим потхватом је основан завод, који тако драгоцено служи хиљадама радничког народа. „Ре<1. КогМеДу."

Школа и Настава. Школски излети у корист природописне наставе. Нриродописну наставу треба ученикда нроучава у животу природе, природно је, потоме, да омладина иде у свежу нрироду, Но то данас бива сасвим друкчије. Ученици упознају животиње у школи на сликама, у најболи м елучају испуњене или очуване у шпириту^у. Биљке се донесу онако на гомилу. Биолошки принцип и настава на основу заједничког живота у природи траже одлучно, да се ученици воде у излете. Опћи развитак целе природе и појединих бића, утицај ветра, бујице на биље и др. не може се ироучавати у школској соби. У збиркама школским може бити тица, али те ие лете и не иевају; може бити веверица, и друге див љачи али та се не пужа, не трчи, не скаче. Ни, иначе врло нотребне школске баште и акваријуми не могу потпуно заменути праву, слободну природу. А вредно је споменути, да се дрвеће и џбунови не могу у школу унети; да су излети корисни 110 здравље, да се у школи не може љубав ирема ирироди и њеним лепотама развити празним речима. Има с неких страна приговора школским излетима, да их је у варошима тешко изводити. Но баш тамо где деца недељама и месецима не виде поља, ливаде, шуму, где не знаЈу разликовати ни најобичнији усев на њиви, где су по тескобним становима и буџацима стешњена, ту је баш потребан излет у природу. Гдекоји учи-

тељи држе, да немају времена за таке нзлете. Но, учитељ који се интересује за ту ствар наћиће нотребна времена. Неколико слободних полудана у целој години, значе учитељ изнаћи за тако важну ствар. Но неки немачки учитељи туже се, да по неки представници школске власти, па и по гдекоји шк лски надзорници, попреко гледају на школске излете и сматрају их за траћење времена. Бива и то, да деца сама или са својим родитељима иду у излет; и том приликом се разгледа што шта и поуче се чему, али ако се што и опази, слабо се разјасни, све бива случајно, без плана и без стварног резултата. Стварну вредност имају само излети с целим разредом, који су у вези са наставним градивом и имају извесну наставну сврху. У неким заводима у Немачкој (н. пр. гимназија у Јеверу) стално се одржавају излети всћ 30 година, и највећи део наставе у ботаници изводи се у слободној нрироди. Неки недагози прено ручују, да се месечно бар једном, један час наставе изводи у слободној природи (школ. надзорник Ј оћп у Шајбсу у Аустр.). Како да се корисно изведу ти и з л ет и ? Пре свега мора се учитељ спремити за излет, јер ће без тога тешко бити што од сређеног проучавања природе илако ће се догодити, да учитељ неће моћи одговорити на сва дечја питања. Преноручује се да учитељ за сваку врсту твари у природи спреми посебну бележницу и у таку бележницу унише све важније утиске са излета. При каенијим излетима, добро ће му послужити те белешке. При излетима добро је да се нази, да није велики број деце, јер ће тако нојединци мало мало што оиазити и мало чути и разумети оно што учитељ разјашњава. Бе нрепоручује се, да се више разреда сиоје и заједно иду у излет. Излети осим природописне наставе могу послу жити и другој настави. Тако већ од III. разр. могу се ири излету саојити земљописна и нриродописна настава. Излет треба да је тако приређен да чини деци радост. Така шетња треба да им је задовољстго, а не несносна дужност. Ако се који ученик на таком излету неправилно поваша, казни се гиме, да не иде једном или више пута у излет с осталом децом. Но да би ученици радо ишли у излет, мора им се и покрај реда, ииак оставитп извесна слобода. Кроз место се иде у реду, ади иза места, не тражи