Школски гласник

Бр. 19.

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

се тај ред, али се за то не смеју поједини у ченици удаљавати на своју руку, заостајати или сувише испредњачити. На известан знак учитељев скупљају се сви да им се разјасни што коме треба. Излети не треба да се веома далеко изводе, да се деда преморе, а разуме се да се при томе пази и на то, да је одело и обућа лакша. Ако се полази на више часова у излет, деца понесу соб м што за јелои за пиће. Но излети не треба да су у свези с каквим издацима. Ако ученицииз своје побуде почну певати, то им се одобри и нохвале се, али их не треба говити на певање. После дужег пешачења треба дати подужи одмор. За време одмора деца се срихвате јелом, а дозвоји се им се да се мало и носиграју. У такој нрилици учитељ до лази у интимнији одношај с децом, него штоје то случај у школи, Мањи излети имају карактер само природописне наставе. У најближим часовима природонасне наставе, после излета ири казује се и доводи у везу оно градиво с којим се деца упознала на излету. Но главна ствар је нри излетима разгледање природе. Ђаци показују животиње и б^ље и казују како се зову. Што не знају казује учитељ. Што је потребно за најближи час природоиисне наставе, ђаци понесу собом, али за то не треба немилосрдно пустошити и носити и што треба и не треба. Важније од знања јесте упознавање природе и закона што у њој владају. У том нравцу треба да се развија поука нри излетима. Биљке се разгледају у свом иуном животу, на месту где стоје; разгледају им се делови, вредност њихова за начин живота, развитак, храна и однос према другом биљу и животињама. гад у појединим групама разгледа се непосредно. Учитељ за сваки излет истакне главни циљ и према томе удешава излет, но разуме се, да узгред говори и о другом што падне у очи. За ноаека проучавања потребна су и гдекоја оруђа : Сат, мегар, компае, нож, термометар, ашов и т. д. Ово ее подели ученицима да носе, а сваки понесе собом бубањ за биљке бележницу и оловку. Помоћна књига као руковођа за излете може нослужити 8сће11ег-ова: Рћта Гиг паћп-кшкШсће бап^е ш с1еп ћаићлуаћћ ћап^епвака, Веуег & 8оћпе, 16 стр. Од истог писца је и књига: Nа1иг^еасћ 1 сћШеће ћећгапзШј^е (Ехкигвтпеп!) Ј.апп;епна1га, Веуег & 8оћне 2. Аић. 1905.

Практичне обраде. Година и годишња доба. — Адам Пејић — Сарајвво. Пета лекција. Б Јесен. а) Излазак и залазак сунца. — Шта оиажамо на сунчаном изласку иза 21. јуна? Повраћа се натраг. — Где излази и залази 23. еептембра? — На истом месту, где и 21. марта. — Јесмо ли то забележили? - Нисмо, јер излази и залази у тачкама пролетње равнодневице. — Колико пута дакле у години излази сунце на правом истоку ? — А колико нута залази на правом занаду ? — Када то? — 21. марта и : 3. сентембра. Испореди дужину дана и ноћи у пролетњој и јесенској равнодневици ! б) Дневни лук сунца. — Кадједневни лук сунца најдужи ? — Колики је онда ноћни лук ? - Како смо забележили у теФтеру ? Шта опажамо иза 21. јуна? — Дневни је лук сваким даном краћи а ноћни је сваким даном дужи, док се 23. септембра не изједначе. Колико су дакле пута у години једнаки дневни и ноћни лукови ? — Како смо забележили у наш теФтер лук еунчев 23. еептембра ? —• Испореди дневни и ноћнп лук сунчев са изла ком и заласком сунца! в.) Сен предмета. — Шта онажамо на сену предмета иза 21. јуна ? — Сваким је давом мањи: док се 23. септембра не изједначи са оним 2'. марта. Јесмо ли се о томе уверили? — Како ? — Мерили смо сен штапа у школској башчи. — Колики је сен на екватору 23 септембра? — Нема сена, јер је сунце екваторским становницима врх главе — теменишта. Испореди сен иредмета са дневним и ноћним луком еунца! г.) Топлота. — Шта опажамо у погледу топлоте иза 21. јуна? — Када смо мерили топлоту у,соби и напољу? 0 чему смо се увјерили? Каква је топлота 23. септембра? Умерена. А каква је иза тога дана? — Све већма захлађује, дижу се магле, настају мразеви, примиче се зима. Иснореди топлоту са сеном нредмета! —