Школски гласник
9
Стр. 298.
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК
Бр. 19.
д) Сунчани испон. — Кад је сунчани иснон највиши? — Шта опажамо иза 21. јуна? — Кад смо то оиажање забележили у наш теФтер? — Кад се изједначи највиши сунчани иснон са оним од 21. марта? Исиореди највиши сунчани исион и тоилоту! е.) Површина земље. — Шта оиажамо на земаљској површини ? — Лишће жути веће по дрвећу, зеленила више нема. Из поља је све кући одвежено; свугде завладала пустош. Иеиореди површину земље лети и јесени ! ж.) Тежачки послови. — Шта се ради у јесен? — Реци и ти — Н.! — Отвори теч>тер, да видимо, шта смо ту за'ележили? Чита: Ору се њиве, сеју се јесенски усеви, ччне се бербе, трееу се шљиве, возе се дрвз, набавља се одело, сирема се зимница. — Шта разумеш под зимницом? - Како се сирема зимница? — Крумнири се мећу у трапове, кунус сетрпа у каце, сече се коље, пастрме се соле и т. д — Кад се то све приреди, шта се онда ради ? — Наступи зима, па се ужива. — Тако је то, децо! Тежачки поелови почињу с нролећа, а завршују у позну јесен. Марљиви људи раде преко целе године, те првбаве зимницу, док су ленчине на терет и с< би и другима. Јели дакле добро радити ? — Реци пословицу, која нас ономиње на рад! — Ко ради, тај има. У радише свачим кућа з адише. — Понови! Испореди тежачке поелове лети и јесени ! Г. Зима а.) Излазак и залазак сунца. — Где излази и залази сунце 23. сенте..бра? - На иравом истоку и правом западу. — Шта опажамо иза тога дана? — Опажамо да се сунчево взлазиште и залазиште помиче на југ. — Кад еунце излази и залази најјужније? - 21. децембра. — Како смо то забележили у нашем теФтеру? — Хајде нацртај на табли! — Кадје дакле јужни јутрењи и вечерњи размак највећи? Исиореди јужни размак 21. децембра еа северним 21. јуна! б.) Дневни лук сунца. — Испореди дневни лук сунца са ноћним 23. сеатем^ра! Шта оиажамо иза тога дана? Дневни лук бива краћи, а ноћни дужи. — Кад је дневни лук сунчев најкраћи? —- 21. децембра. —Коликије онда ноћни лук? — Да видимо нашу биљешку у тефтеру! — Чата: Дневни је лук еунчев
најдужи 21. јуна. Иза тога дана бива сваким даном краћи сведо21. децембра, кадјенај краћи. — Ионова Н.! — А шта смо забележили за ноћни лук ? — Ноћнијелуксунч е в н а ј к р а ћ и 21. ј у н а. Иза тога дана бива сваким даном дужи до 21. децембра, кад је најлужи, а иоеле је онет сваким даном краћи. — Понови ! — Колико дакле расте дневни лук сунчев? — Пола године расте, а иола године опада. Испореди дневни и ноћни лук сунчев 21. децембра и 21. јуна ! в.) Сен предмета. — Кад је код нас најкраћи сен? — Шта опажамо на сену иза 21. јуна? — Сваким је даном дужи. — Кад је био сен онога штапа у башти на]дужи? 2 . децембра. — Погледај у теФтер; колики је био ? — Шта смо онда забележили у теФтер ? — Сен је најкраћи21. јуна, јерсунце стоји нај више Иза тога дана бива постепено дужи, те је 21, децембра најдужи, јер сунце стоји најниже. Понови! — Где падају зраке осовно 21. децембра ? — На 23 х / а 4 ј. ш. — Јест, 21. децембра је сунце становницима тога етепена јужне земљописне ширине врх глава; колики им је дакле сен ? Иепореди сен са дневним луком еунца! г.) Топлота. — Кад почиње јесен? Каква је топлота почетком јесени ? — Умерена. — Шта опажамо у топлоти иза 23. септембра? — Каква је топлота у позну јесен ? — Још је хладније ; дижу се магле и настају мразеви. Колико је ноказивао топломер 21. децембра у соби, а колико напољу ? — Кад смо почели бележити степене зиме? — Шта је узроком да је код нас у зимско доба студено? — То, што је северна половина земље откучена од сунца. Испореди тонлоту лети и зими, с иролећа и с јесени ! д.) Сунчани испон. — Кад је сунчани испон највиши? — Шта опажамо иза тога дана? — Кад је еунчани испон најнижи? — 21. децембра. — Шта пише у теФтеру ? — Чита: сунчани је испон највиши 21. јуна. Иза тога дана је нижи и нижи, те је 21. децембра најнижи. Понови ! Испореди највиши сунчани испон са тонлотом ! е.) П о в р ш и н а з е м љ е. — Шта се догађа на новрпшни земље? Снег пада, мрзну ее реке, хвата се иње. велика је студен.