Школски гласник
Вр. 1.
овоме, свега : 4289 К. 05. Учитељска удовида добија половину од ове своте. Даљом одредбом регулисана су права удовица у евентуалним приликама, и мировина учитељица, која је нешто мања, од ове за учитеље. Мл. Ђ. Практичне обраде. Како је у зидоу? Циљ. Како је зими у врту и у сељачком дворишту. I. Припрема. Понавља се шта упада у очи у нролеће, у лето, у јесен. (У пољу: зелени усеви — таласаста поља, жетва — стрњичишта, долазак тица — лежење — одлазак. У врту: Пролетње цвеће, листање и цветање дрвећа и џбуња — развијање плода, летње цвеће, лежење баштених птица, мноштво баштевих штеточина зарезника — разне бербе, доз г евање плодова, одлазак птица иевачица). Шта бива касно у јесен са обраним лејама у врту? Шта ради ратар на стрњици у пољу (оре).; Зашто се баште јошсјесени прекопавају, а не тек у пролеће ? (Да грудве боље измрзну преко зиме.) Зтог тога се и њиве ору, које ће се засејати нролетњим усевом (озими ијари усев). Орањем и дрљањем земља бива питомија, мекша, нропустљивија, а и мраз је боље угруши. У чему је вредност тога обрађивања земље по развитак биљке? (Боље продиру у земљу биљне жилице). Шта ради ратар на њиви кадје земља смрзаута или снегом нокривена ? (,Вуче ђубре.) Зашто се носи ђубре на њиву? (Да се њива ђубри, снажи.) Шта номаже ђубрење растењу биљака? (Воље расту.) Шта би било да се њиве више година не ђубре ? (Биљке не би могле добро успевати ) Због чега је то? Од куда се биљка храни? (Из земље.) Биљка извлачи снагу из земље и њоме се развија и снажи. Шта ту ђубре помаже? (Њиме се допуњују земљи одузети састојци.) Груписање свега. II. Приказивање. а.) Какоје у башти? У зиму изгледа као да је природа обамрла. Са дрвећа и џбуња у башти опало је лишће и стоје гола. Стабла у воћака беле се, јер су окречена. Руже су загрнуте у земљу да се не смрзну, виногради су загрнути, чардаклије покривене. Земљу је завејао снег, а под њиме стоји зимска салата, зеље (ншанат), купус и друго
поврће сачувано снежвим нокривачем од мраза за време хладноће. Птицама које су заостале код нас није баш најбоље. Немају хране. Док снег земљу ве завеје сасвим, чавке, свраке, штиглици, царићи, жутовољке, шеве нађу још но што шта за јело иснод опалог лишћа. Али их носле натера невоља, те дођу још ближе кућама. Како је лепо кад се људи смилују на сироте тичице и баце им мало семена, да могу прекужити зиму, а да не изгину од глади. б.ј Како је у пољу? Поље је пусто. И последња кукурузовина је унешена. Усев спава сачуван под топлим снежним покривачем. Мраз даје влагу, чиме се грудве напоје, измрзну и земља угруши. Кад је земља скоцана или је снег покрио, не може се орати. За то време ратар вози ђубре на њиву и иростире га пј њој. в.) Животиње у домазлуку. Како је зими на селу ? Сваки кров је покривен снегом, сваки колац у плоту има своју капу од снега, по снегу се види вагаш од точкова и соленаца, но где где је снег саевим разгажен. Ту се скунили врапци и стрнадице и чепркају нешто. Ако им се приближиш, прхну и мало даље спусте се опет на иут. Ено тамо у дворишту један човек смуца трску, у оној другој авлији чује се како одјекују ударци од сикире, то један момак луна пањеве. Ако ступиш удвориште скочи псето и горопадно лаје, ако је везано отима се с ланца. Иза штале види се висока гомила ђубрета; на врх њега стоји петао с кокошкама. По нека кокошка проченрка часом по ђубрету, не би ли нашла које зрно или каквог црвића Ако редуша изађе из куће нотрче све за њом, ако им баци мало зоби или кукуруза, кљуцају и купе хитро кљуном. Међу њих се помешију одмах и голубови, који крилима крче себи пут кроз жививу, ту је слетио и врабац са стреје, да што украде од живине. Гуске еа крај дворишта гачу, шире крила и нолак у лету журе да што уграбе. У штали ржу коњи како чују ход око врата, надају се зобници са зобљу или сечком. Овце блеје иза летава, акраве мучу да их домаћица обиђе и ако је време мужи, помузе. Нека говеда стоје пред јаслима и чекају, нека леже и преживају. По буџаци разаиео паук своју мрежу, а на таваници стоји празно ластино гњездо. Свињи грокћу, њушкају и рвју по слами у своме тескобном свињцу. У кући шуња се мачка опрезно хоће ли