Школски гласник

Бр. 1.

школеки ГЛЛ011ПК

Стр 1.1

што уловити. У еоби зуји још но која мува која се задржала. Један штиглиц којег су деца ухватила на чичку у вигове, скаче по кавезу. Има по кући још и други незвани гостију: У банку цврчи цврчак ; у подруму и вајату цуња мишић; у чистој соба у орману у хаљинама ради мољац. III. Спајање. Сравните живот биља и животиња у башти и у пољу за време четири годишња доба. IV. Прибирање уједно. а.) У зиму је мир у природи. б. Снег чува усев од смрзавања. в. Мраз мучи и груши земљу. г. Снага што се из земље извлачи додаје 1 ој се ђубретом. д. Животиње у домазлуку: Коњ, говече, овца (коз%) свинче, псето, мачка, гуске, кокошке, голубови, вранци, даље: мишеви, муве, мољца, цврчци, пауци и т. д. ђ. Радње ратареве зими: Храни марву, вози ђубре, коси и смуца трску, вади шуму, лупа пањеве и т. д. V. Примена. а. Питања и задатци: Зашто се крече воћке? Зашто се пре тога мора добро састругати стара искокана кора? Зашто голомразица није добра усеву? „Добро узорано, пола ђубрено." Колико има истине у тој пословици? Шта је то вештачко ђубре? А како се Зове обично ђубре ? (Шталско ђубре.) б. Старајте се за гладне птице у зиму! Како се то ради ? (Прављење места за хранење.) За косове је осушен плод од оскоруше. глогиње, шипак, љуске од јабука, и мрве од куваног меса; за Финке, штиглице и кудељирке поспи мало бундевина семена, или кудељног или маковог, а огради трњем место где ћеш им просути, да их мачке не дограбе кад једу. Сенице волу кудељно семе. То се простре на даске и метне у рашље воћкине. в. Предмети за читање: Зимске радости. „Невен" 1901 1902. број 7 и 8.; Добра деца (Из дечјег и тичијег света), „Невен" 1883. број 2. г. Пееме: Гавран у зиму, „Невен" 1901 1902. бр. 6.; На леду (Шс1.) бр. 7.; Зимски дан, (Шс1.) бр. 8.; Гостољубива Јека, „Невен" 1889. број 2. д. Загонетка: Чуча чучи, бега бежи, скочи чуча па ухвати бегу, (Мачка и миш.)Ко преде,

а никад му конца не видиш. (Мачка). П,Р вен трчи по иутићу у црвену клобучићу, па све виче: Асаса, да леп сам ти ја! (Петао). ђ. Задаћа: 1. Невоље тичије у зи*у. 2. Сељачки домазлук у зиму.*)

л и с т д к. Жова школа. У великом бирту седе школски поглавари при чаши пића и чекају школског надзорАгка. Он баш сад стигао и како није никог нашао у седници, пређе у бирт да се мало уљуди, док се не искупе одборници. — Помаже Вог људи! — Бог помог'о господару! — Јесте л' ви онај господар из варопш, што обилазл школе? — вели презеш. — Јест, ја сам школски надзорник. — А ми к 'о 'есапили да вас овде сачекамо. — А ви сте општинари ? — Та к'о на прилику јеемо — вели презеш. — Па јесте л' што удесили, већ за школу ? —■ Та знаш, онај ми к'о велимо, да се одмолимо ако се може. — То ће тешко што бити, јер је већ крајње време да зидате школу. — А, велиш, да школу зидамо? —. буди се бата. — Па зар вама није позната наредба школске власти? — Та оно зуцали су људи ништо но селу, ал' ми к'о велимо мож' се то још провући коју годину — каже чича. — Па зар ви не видите да вам деца једва стану у школу. Има их да седе по земљи. — Та знаш, како, да кажем, ту баш ми нисмо здраво криви. Тај нови учитељ је толику децу натер'о у школу. Док је онај стари био, било је то сасвим добро — вели бата. — Добро кажеш куме; не треба то таком строгом на људе, па ће деце мање бити. каже деда Мија. — Биће онда места у њој, кол'ко волеш. — вели алиа Парипов. —■ Е, људи моји, ви не говорите како треба — вели вадзорник. *) Градиво у овој лекцији приказано је само у нацрту. Учител»у стоји на вољу да га прошири или смањи. За читање да нађе по свом избору згодан предмет, песме и, лаке загонетке. Ур. „Шк. ГлаСН,"