Школски гласник

Стр. 2.

ШК0Ј1СКИ ГЈ1АСНИК

Вр. 1.

било добре воље од стране публике да ирими ту поуку. Но свакојако вредило би ма и један покушај учивити. То је заиста једна необична појава: Има ли родитеља да истински не воле своју децу и да им не лежи на срцу телесно и душевно добро дечје, па ипак се велика множана њих не интересује за оне прилике, које би им дале упутства и обавешгаја о васпитној струци. Један признати школски радник у Немачкој, покушао је да држи конФеренције са родитељима своје школске деце и сваке четири недеље их сазивао и говорио с њима популарним начином о основима васпитања. У почетку је ствар добро пошла, али је ускоро било све мање слушалаца, док напослетку ствар није нропала. Ово је додуше случај, који не мора свугде тако проћи, али наводимо за пример како је и у напредних Немаца у томе. 4. Данас се у држави издају велике суме на штампање закона, наредаба, статистика, табела, разних мањих и већих лхЈста и листића; поједина друштва издају многа дела, која често годинама леже по магазинима нерастурена, а како би добро било, кад би се издала од каквог стручњака, добро написана књига о неговању детета и сваком брачном нару бесплатно дала. А и по државу и по друштво, од великог је значаја, да рашири разумно васпитање деце од палате до колебе, и тиме не само да сачува од пропасти ону силну децу, која пре времена оду на онај свет због родитељског незнања и неупућеноети, него и да друштву одхрани снажан сој људи, који ће свему бити од користи. 5. И евештеници би могли доста учинити у корист така рада, јер они по позиву своме доспевају и у најзабитнију колебу. А и проповеди њихове, не само да не би изгубиле од своје вредности, него би још знатно добиле. 6. По мањим и забитнијим местима, много штете наносе разумн >м телесном одхрањивању деце у првом добу и самоуке примаље, с тога се и од стране власти настоји већ знатно, да се и у мањим местима нађе спремна особа у том позиву,

Но позната је неповерљивост простијег света и у томе, да се радије поверава каквој нестручној особи из најближе околине, него оној која је пуно спремна у томе. 7. У наставни нлан најстаријега разреда сваке женске школе, треба да се бар по један час недељно наставља о нези мале деце Садржина те натгаве треба да је: Како се најнанредније негује мало дете. Ово је у толико потребније, што има много девојчица, које помажу својим матерама неговати малу децу. Помоћу њиховом ширили би се напреднији појмови о неговању мале деце у првом њиховом добу, а касније кад и те младе девојке дорасту до позива матере и домаћице, знаће оценити вредност тих поука, које ће им у своје време добро доћи, како по њих саме, тако и у корист одрањивања здравијег и темељнијег подмлатка. Један педагог вели, да би тој женској деци хиљаду пута биле корисније таке поуке, него да знају геограФ1'ке степене ширине под којима бибер расти, године владања римских царева и томе слично. 8. Напред истакнутој сврси може послужити још и тај најпростији пут, да учитељ у свакој згодној прилици наводи разговор на то, кад с народом долази у додир, било у приватним или званичвим приликама. Истина да се о томе у друштвима ретк) заподева разговор, јер у варошима је прече да се претресу ствари о позоришту, концерту, закључцима општинским и политици, а на селу опет о орању, сејању, вршидби, живини, стоци идр., али ће искусан васпитач свога народа у свакој подесној прилици, знати навести разговор о оној теми коју он хоће. Разуме се да се ту сувише млад учитељ не може правити важан својим искуством, него више научним васпитним истинама снажити своје напредније назоре. Па ако и не би сваки такав потхват имао успеха, али велика већина таких потхвата, имала би знатна утицаја на унапређење бољег домаћег дечјег васпитања, Али ако хоћемо у том правцу да што темељније порадимо, морамо бити сами собом на чисто, шта бројимо у здраво дечје