Школски гласник

Стр. 6.

ШКОДСКИ ГЈ1АСНИК

Бр. 1.

чет, ја сам дошао до уверења, да тако дело данас не би нашло велики круг читалаца, и да је боље отпочети са кратком, онће схватљивом обрадом експерименталне педагогије, да би се што више проширило знање о њезиним методама и њезиним резуттатима, Спољашњи потицај за издавање ових предавања дадоше предавања, која сам држао у учитељским удружењима у Кенигсбергу (Прусија), Франкфурту (на Мајни) и Бремену, у годинама 1905—07. Овде сам задржао облик предавања, но и ако сам морао, додати много што шта, то је ипак један део ових предавања изнесен по стенограму мојих кенигсбершких предавања. Да не би јако врекидао ток мисли предавања морао сам векоја врло специјална објашњења и богату литературу, што се на то односи изнети делом у примедбама, а делом при свршетку обе све ске у „прилозима". Подела грађе у две евееке — нажалост — нашла се за потребно тек за време штампања. Због тога смисао многих упута у тексту не односи се на свееке, већ само на предавања, која су увек нумерисана. — Што се тиче генезе читавог дела, то кад сравните моја излагања са другим новијим педагошким публикацпјама сличне врсте. уверићете се, да сам посве ишао својим рођеним путевима. На иде-ју за експерименталну педа гогију, ја сам без икаквог утецаја од туђе стране, дошао у носледњим семестрима мог рада као асисгенат психолошког института у Лајпцигу; и у мојој ирвој експериментално-педагошкој публикацији (Оеи1;8сће 8с1ш1е, 1902.) нисам скоро ништа знао о сличним тежњама међу иедагозима. Прва опширна експериментално педагошка испитивања, извео сам у мом психолошко-педагошком лабораторијуму у Цириху. Многе радње, које су још тада отпочете нису се ни дан дањи обелоданиле, и спољашње прилике дозволише ми да их тек сада могу понајлак публиковати. Некоје од ових радова морао сам делимично или посве поверити члановима лабораторијума; експерименталан рад увек повлачи за собом заједнички рад и поделу рада, и на тај се начин омогућава, да се помоћу трудног експерименташог истраживања дође до ве-

ћих успеха. У некојим појединичним питањима ослонио сам се више на радове мог лабораторијума, него ли на друге радове о том истом проблему, јер су нам испитивања, у којима човек беше експериментатор или субјекат испитивања, куд и камо ехватљивија и дају потицаја за многобројна опажања, која, додуше, не стоје у штампаним протоколима, али која су од огромне вредности по тумачење експерименталних резултата У критичко расправљање са другим педагошким становиштима, упуштао сам се што сам мање могао, јер нам је данас позитивни даљни рад куд и камо потребнији него ли критика. Но, онде где беше потребно да се сузбије безкритичко тумачење експеримената, прерано примењивање несигурних резултата на праксу васпитања, нисам могао прећугати. За даљње ширење експериментално педагошког рада, чији су почеци овде оцртани, упућујем на мој лист „ХеИвсћпЛ 1'иг ехрептеп1е11е Рас1а^о§чк", којег издајем у еавезу са многобројним педагозима и психолозима, као и на моју збирку „РаЛа^ОЈрасће Мопо^гарМеп" (обоје издаје СШо Кетшсћ, Бе1р21§;), па на ,,8аттћт§' уоп АћћапсИип^еп" из мог часописа: „ АгсМу Шг (Не ^еаат^е Рзусћо1о№1е", као и на сам „Архив", који нарочито износи више жихолошко педагошка испитивања (Уег1а$ уоп \УИће1т Еп^ећ тапп, ћ|в1р2%). Наравно, будућност нашег педагошког истраживања не зависи од литерарне радње, већ од стварања прилика за педагошке експерименте и од изображења методичко школованих експериментатора. Обоје се то може остварити само у психолошко-педагошким лабораторијама, где се психолог и практичар педагогије удружују за заједнички рад. Онај, који познаје удгсе експе рименталне психологије у Немачкој, тај се наравски не ће смети многоме надати! Немачко експериментално психолошко истраживање већим је делом пренето у иностранетво, експериментална педагогија већ сада — носле кратког живота — има исти удес. У Сједињеним Државама, где се еминеетна практична важност нашег испитивања одмах уочила, у Аустро-Угарској,