Школски гласник

Вр. 3.

трашњег опажања. Но, опажање као таково увек је несигурно средство научног истраживања. Сва наша опажања, док нису постала ствар нра ог посматрања, имају карактер нечег случајног, и само у посматрању ми систематски и по могућности и иотиуно, по извесним намерама иратимо опажајне појаве. За научни рад долази у обзир само оно опажање, које се руководи са нарочитим намерама. А то ми бага називамо посматрањем. Па у којим тачкама посматрање излази иза опажања? 1.) У носматрању опажање се савлађује хотимнчном пажњом, а у опажању вас више руководи нехотична иажња. Дакле, посматрање је у првом реду иажљиво опажање. 2.) Посматрање је методичко опажање. Опажање постаје тек онда право иосматрање, када аналазирајућа пажња која се већ и у сваком опажању огледа као више нехотична н случајаа, ради по извесној ?1амери, илану, методи Овде се опет крије двоје, прво делотворност извесне научне намере. Она нам лебди као циљ посматрањн. Представу о том п ! 1Л>у иосматрања ми с пажњом*) Фиксирамо за време поематрања, и већ према томе какав је садржај циља посматрања анализа оног, што се опажа бпва различг/га. Таке представе с намером ја означавам и као иредставе водиље у посматрању. Избор тих представаводиља оиредељава правац пажње напроматра ни парцијални садржај онажаја Примера ради, лекар, који посматра каквог иацијента има пред очима извесну слику б ^лести, а психолог, који посматра звукове, има на уму извесни горњи тон, ког хоће да оухом издвоји из звука, и те представе водиље образују, дакле, правац пажње у обојнце. Но, паучни посматрач полази у исти мах но извесној методи посматрања. ОиЛа суштина методичк и 1 посматрања састоји се оп< т у систематској примени нредстава

*) Она се означава и као пажња „вођена еа лредетавом" или у нашем елучају као пажња „вођена са опажајем и и чини један део аперцептивних појава у опажању.

водиља, које су већином одређене научне категорије, а осим тога сваки испитивач има још и своју индинидуалну методу посматрања. 3.) Надаље свако је посматрање мање или више одређена свесна субсумација оног, ког носматра иод један (оиЛи) иојам који се јавља барем у облику именовања посматраног стања чињенице, у чему се обично и завршава процес посматрања Избор гога појма одговара циљу посматрања н. пр,: слика болести је меланхолија ; горњи тон је октава према темељном тону. Та субсумација може се више или мање јаеније јавити, но, она се увек иоказује. (Наставиће се.)

Како да унапредимо забавишта? (Свршетак.) С погледом на ту разноврсну спрему дечју по домаћем и забавишном васпитању, овде се опажа нека празнина између та три васпитна Фактора, између породице, забавишта и основне школе. Ту иразнину опазили су већ поодавно носиоци Фреблових пдеја и ирво немачко Фреблово Удружење у Берлину, поставило је себи за задаћу да ту нразнину испуни. У том смиелу истакао је др. Цимер нредседпик тога удружења пре неку годину (1904.) у главним потезима нацрт, нрема којем би имало удружење да развије свој рад у корист забавишта и васпитања у опште. Као пајважније у томе истиче се унутрагања веза забавишта и школе. До сад је оно имало везе већином са породицом, а гакола га је слабо назила, а често и кудила. Али кад би се Фребл ва идеја развила у васпитање, које би било проткано истински том идејом и које би се у основи снровело кроз забавиште, било би од неоцењеног значаја но сво васпитање, и кад би се то спровело и кроз гаколу, знатно би је зановило иунапредило. Наоснову тих назора створило се уверење да је рад у забавигату ванредан основ за ризвитак спреме будућих учитељица. а тако и учитеља. Према овоме истичу нриврж^ници Фреблове идеје да би не само требало,