Школски гласник
9
Стр. 40.
Закон ставља у дужеост учитељима-цама да буду добри наставници, вредни радници на нросветном и у онште културном пољу и да буду угдедни грађани. Рад у школи оцењује^се са оценом: врло добар ; добар и слаб. Ко поеледњу оцену добије премешта се по казни, а ако за две године добије оцену „слаб" пенсионише се. Казне су: опомена, укор, губитак плате до 2 месеца, премештај но казни са губитком селид бених трошкова, пенсионисање и отпуст. Управу и надзор над основ. школама врши Министар просвете преко школских власти : меснога школског одбора, управитеља школе, наставничког већа, школског надзорника и Просветног Савета (окружни школски одбор није законом предвиђен). Председник политичке општине, председник је месног школског одбора. Благајника бира одбор. Одбор се бира на две године. Управитеља школе поставља Министар на предлог надзорников. Наставници једне школе чине наставничко веће. Стручни, инструктивни надзор над свима народним школама у једној области врпш школ. надзорник. Црна Гора је нодељена на три области : источну, северну и западну. Свака област има 40 до 50 школа. Школски надзорник може бити онај, којије по ноложеном испиту зрелости, свршио редовно педагошки одсек философског Факултета и положио пронисане испите и вршио две године наставничку дужност. Такав има ранг и илату наставника средњих школа и 400 до !000 круна додатка за путовање по школ. области. Надзорници се постављају указом. Писарску дужност у надзорништву врши један од месних учитеља ван школ. часова, а зато има накнаду од 240 круна годишње. Ово су одребе законске о сталном надзору, али пошто Црна Гора нема стручно спремних људи за надзорнике, ове су одредбе обустављене до 1912. године; а Министар се овлашћује прелазним наређењима чл. 82. „Закона о нар. школама у Књ. Црној Гори" да може „према потреби постављати да врше надзор и они учитељи, који су редовно свршили Учитељску Школу, положили учитељски испит, а имају најмање 10 година службе и иознати су као ваљани радници".
Бр. 3. Као што се види овај став прелазнога наређења дошао је по нужди, у оскудици спремних људи. Учитељи у Црној Гори били су организовали „Црногорско Учит. Удружење", но на жалост то је удружење ликвидирало још ире 3 —4 године. 0 узроку нећу говорити, а уверен сам да ће свесно учитељство црногорско себе и свога опстанка ради и усавршавања ради, поново се организовати, чега ће бити последица и покретање једнога стручног листа. „Школ. Радник"
Школа и Настава. Борба о шнолу у Француској још се никад није угишала. Покрај свију законских мера, које је републиканска Француска унотребила у корист спровађања одељ-ња цркве од школе и учвршћења чисто светског обележја школи, још увек се тамо води жестока потмула борба. Министар је сматрао за потребно, да поднесе комори један законски предлог, који прети казном сваком оном, који смета детету да полази школску наставу ма то било и у еамом једном делу наставних иредмета, а исто тако и оном, који смета'да се уиотребе прописане књиге за школеку наставу. Тај законски нредлог нарочито је управљен против тамошњег свештенства, које говори и гшше против државног школског уређења и притив уџбеника. Главна сврха је, да се спрече злоупотребе при проповедању у цркви против јавни! школа. Досадашњи школски закон ирилично је разрачунао са тако званим слободним школама, које су биле потпуно у рукама клира, јер су разни калуђерски редови. који су били запослени наставом, уклоњени а немогуће им је да набаве довољно светских особа за наставу.^Па и кад би и то могло бити. закон се иостарао да онемогући родитељима клерикалног уверења да своју децазадрже од државних школа. Али том спољашњом законском стегом, још за дуго неће се моћи извојевати. да се и унутрашња страна иотчини духу светске школе. С каквом препреденошћу води Француски клир борбу против светеке школе, види се из овога : У некој малој варошици у јужној Француској, подигли су клерикални родитељи тужбу против једног учитеља на државној школи због отштете, јер је учитељ својом н&ставом повредио у детета
ШКОЛСКИ ГЛАСНИК