Школски гласник

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 41.

осећај за домовину и детињу наравственост оштетио. Одлуком вишег суда, мораће се нрвостеиени еуд још једном позабавити тим предметом, у којем је значајно да један отац тужи због одштете и у таком случају, где учитељ својом наставом наноси моралну штету. Ако се решење вишег суда иризна као опћа норма у правици, биће од јаког утицаја на сво Француско школство, јер су епиекопи у целој земљи цодигли читав рат против елободоумних учитеља и учитељица. Но сад се установио савез оних,који бране свехску школу, а нарочито хоће да иомогну учит. Ј ље беснлатним правним застунањем, али покрај тога лако је могуће -'Да учитељство нодлегне. С тога је влада донела поменути законски предлог. Занимљиво је како је сложно свештенство и родитељи клерикали. Родитељи забрањују деци да унотребљавају уведене школске књиге, а свештенство их иомаже и ону децу која не послушају, не пуштају иричешћу. Тако се б >ри клерикализам за надмоћ своју над школом. Но Француска влада чврсто је прегла, да сломије ту владавину државе у држави. Учитељство. Међународни бирб европсних учитељских удружења. Ова усганова ностоји већ три године Прошле године октобра месеца одржалаје та установа свој скуп у Лондону. У то удружење снада: Немачко учитељско удружење са 116.000 чланова, енглеско учитељско удр. са 61/ 00 чланова, чешко учит. удружење са 8000 чланова, бугарско са 40(ј0 чланова,- савез низоземских учитеља са 8000 чланова и учитељско удружење у Низоземској са 8000 чланова. Француско учитељско удружење са 6000) чланова, луксенбуршко учит. удружење са 1500 чланова и белгијеко са 6500 чланова. Свега има у том удружењу 273.000 европских учитеља. Свој приступ односно номоћ обећала су удружења : талијанско. норвешко, данско, шпањолско, нољско, швајцарско, мађарско и хрватско. У годишњаку овог савеза види се рад појединих друштава у савезу, у скорој прошлости. Енглеско учитељско удружење нарочито се бавило ревизијом школског закона Енглескаима две врсте народних школа, државне ч вероисповедне. Либерална већина која данас тамо влада, иде за тивд. дасе створи једна врста вдкола,

која ће бити независна од вероисноведних онштина и у којима се неће узимати у обзир нри постављању учитеља, учитељева вероисновест. Школе појединих секта могу ностојати, али неће имати државну потору. Учитељско удружење борило се нротив тога јер је држало, да већи број школа што их вероисповести издржавају, у многоме неће одговорити захтевима закона. Још се борило то учитељство против великог броја деце по разредима, у којима сад има но 60—80, а требало би највише да има 40. Удружење је војевало у корист повишице плате, дакле, за један захтев који је међународан, јер сви учитељи у Европи па и сви учитељи на свету, трпе једне исте невоље. 0 важности овога захтева није потребно нншта нарочито истицати, он сам о себи говори. Еелгијско учитељско удружење је, у борби с клерикалима за оићу школу, у коју би могла ићи сва деца, без обзира на вереке или политичке погледе њихових родитеља. Нарочити му је посао био око ревизије учитељског нензионог закона. Тешка времена преживело је бугарско учитељеко удружење. Пређашња реакционарна влада сматрала је учитеље као опасне но државу и донела је два закона, по којима је учитељско удружење забрањено, а учитељи искључени из сваког суделовања у политичким нриликама. Учител.и нису хтели тако олако да напусте евоја политичка права; одржали ее скуп на којем су решили да се не иокоравају тим законима. Као одговор томе, влада је све делегате са збора — њих 500 — скинула са звања, али није покушала да разреши удружење. На срећу окренуле се ирилике у земљи и на владу дођоше, почетком прошле године, други људи, нова влада која је била иријатељска према учитељском удружењу, новратила је у звање отнуштене учитеље и ревидирала одрећења о нраву удружења. У Италији је једва једном дошло учитељство до повишених плата од 560, на 750 Франака у минимуму, и од 1350 на 1500 ®р. у максимуму са даљом повишицом од 100 Франака ове године. Али и нокрај тога су то јадне плате. И у Фрацуској је ностигнуто побољшање плата. Удружењеучител.а и учитељица који не принадају црквеном надзору, захтева, да се уз сваку школу установи школека комисија из учитеља и учитељица, која ће имати удела у школској унрави, а уз то да имају утицаја на дисциплину, рае-