Школски гласник

Стр. 78.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Бр. 5.

ставник-ца у случају какве било нехатости у томе погледу, лично одговорни бити за све евентуалне зле последице. Напоменути је најзад, да из права преузв. г. Министра, што му ујемчава XXVII. зак. чл. из 1907. да може самостално издавати наставне ирограме, о учењу мађарског језика у немађарским школама, истиче и право његово, да за учење тога језика одређује не само и уџбенике, но да наређује и наставни метод за то учење, ако му што може корисво да послужи за уснешно учење мађарског језика, као што је то и учинио с новом наставном основом. И према томе имају месни учитељски зборови поново узети у претрес нову наставну осн. о мађарском језику и учинити ово што долази. 1.) Начинити посебну наставну основу за сваки поједини разред а према општој министарској наставниј основи, што ју је већ примио сваки учитељ-ца; 2.) Тако распоређено наставно градиво има се обр^ђивати тачно и савесно у часовима које наређује нова минист. основа; тим часовима не мора да се да безусловна предност, али се свакако има пазити на то да се деца школска не уче у мађарском језику у чаеовима, када су већ заморена учењем других предмета, као што је то показала досадашња пракса у многим срп. нар. школама. А најбоље је да се мађарски језик учи упоредо са српским тј. после сваке темељите обраде настав. предмета на српском језику ваља предузети исцрпну и темељиту обраду на мађарском језику; 3.) Осим нодробно израђене поеебне освове наставне и добрих од министра нросвете препоручених читанака, најбоље је не имати никаква друга уџбеника за учење мађарског језика, јер мртва слова уџбеника па ма како они добри били далеко заостају иза живе речи учитељеве; 4.) Свакако је од потребе и користи за сваког а посебно за млађе учитеље, да о учењу сваког предмета а посебно о учењу мађар. језика односно о обрађењу градива из тога иредмета воде записник о томе посебно на мађарском језику особито у данашње дане, кад се од надлежних чиниоца најодлучније захтева највећа интензивност у раду, што се тиче успешног учења мађарског језика; 5.) По 33. §.-у XXVII. зак. чл. из 1907. има се по тумачењу самог г. Министра сва административна страна основне школе без разлике на њен карактер водити на мађарском језику, а у немађарским школама може се уиотребити и наставни језик те школе. И према томе тумачењу по себи се разуме да се и распоред часова у свакој школи мора сачинити и на мађарском језику упоредо са наст. језиком те школе. 6.) XXVII. зак. чл. из 1907. год. као што је већ наиред напоменуто, даје потпуно самостално нраво расиолагања г. Министру просвете, што се тиче учења мађар. језика у немађарским

школама. И нрема томе своме законом напред споменутом ујамченом ираву г. Министар је на редио, да се у корист успешног учења мађар. језика у немађарским школама имају ставити у службу као очигледна настава, земљонис, историја, права и дужности грађана тако^ и рачун и природне науке, па и гимнастика, игре дечије и невање световно. Приметити је на завршетку још једном да су сви наетавници-це срп. нар. школа, у првом реду строго одговорни за извршење свих иојединих одредаба нове министарске наставне основе и упутства Министарског, што је издато, уз ту основу и да ирема| 5 томе сви они треба најозбиљније да воде рачуна о свима својим дужностима ове врсте, јер не буду ли то чинили имаће да прииишу све евентуалне последице самима себи. 0 одлуци овој има се извеетити и високославни Нар. Школски Савет с молбом, да је с одобрењем изволи узети на знање. Из седнице епарх. школског одбора бачког, држане у Новом Саду 23. Фебруара (8. марта) 1909. год. МитроФан Епископ. * ЕШО. 680/през. ех 1909. Свима славним месним школским одборима и сл. месним школским управама еиархије бачке. — Високо кр. уг. Министарство просвете тумачи 33. §. ХХ^П. зак. чл. из 1907. год. тако, да се еве тисканице у свима народним основним школама у Угарској без обзира на веру и народност, дакле уписни дневници, дневници о похађању школа, дневници о обрађену наставну градиву, распореди часова, школске сведоџбе, породична извешћа и т. д. имају водити на мађарском језику, а уз мађарски текст да се може употребити и текст на језику, који је наставни језик поједине школе. Према томе, а да не би сл. месни школски одбори и управе, као и поједини учитељи це у овој епархији имали ненрилика и судара са појединим органима држ. школ. власти, овим се најстрожије наређује свима напред сноменутим чиниоцима срп. нар школа ове еплрхије, да сви они живо настану затим да се све школске тисканице, уопште воде како на мађарском, тако и на српском упоредо —За тачно и савесно^извршење ове наредбе одговорни су у првом реду сл. месни школски одбори и сл. месне школске уираве а затим учитељи-це. — Епархијски школски одбор бачки у Новом Саду 3./16. марта 1909 МитроФан, с. р. Епископ.