Школски гласник

Стр. 80. — Е/ (аг) 111 (о11) N Ег (ах) Ги (оП) Бивап ? — Ех (аг) Ш (ои) Бпвап. Ег (аг) Ш (ои) Ре^ег ? — Ег (аг) 1М (о14) пет Ре1ег, е/> (аг) 11,1 (оИ) Бибап. 4. Л ек ц и ј а. Градиво : 1е1 ; 1е, ћо1 уап ? Поновим градиво 1. 2. и 3. лекције, затим изведем ЈосиФа, показујући, дајем му знак да седне на столицу и кажем : Јогзе! 1 1е. Кад је сео, покажем му да устане и кажем: Јогзе!' Ге1! То вежбам са више њих, а затим покретом показујем да сви устану и говорим {е1! затим да седну, 1е! Изведем Перу у ходник и ставим га пред врата, врата затворим и међутим говорим Ре1ег, Ре1ег, ћо1 уап Ре^ег? отворим врата и кад деца виде Перу да је иред вратима кажем : Ш уап Ре 1ег. То поновим са више деце, ал и оне које хоћу да иитам изводим близу врата, тако да они одговарају: Ш уап Јохв Ок«нн. . . Изведем Перу пред таблу и питам сву децу: ЊЛ гап Реиг? Ако еу увежбали добро Ш, оП одмах ће одговорити: — Ои уап Ре1:ег? Показујући на Перупитам: Аг ои Оивап ? — А7, ои пет Оизап, ах ои Ре1ег. Но1 уап Ре(:ег ? — Ои уап РеЕег. Но1 уап 18(,уаи ? — 1 (1 \ 7 ;<п [ни-ап. Но1 \ап Опбии ? — Ои уап Оивап. 5. Ле к ц иј а. Градиво: јо гео^еИ ! Кад уђем у школу ја се пред децом поклонимикажем: Јо г姧бН, јо ге^еИ;, затим покретом упозорим их да ћу изаћи на поље. Изађем. Куцам на врата. Уђем и опет кажем : Јбге^еШ Изведем Перу, затиорим врата и покретом иокажем да куца. Отворим и уђемо у школу поклоним се, и њему показујем да се поклони пред децом и кажемо : Ј6 ге^еИ;. Кад сам то увежбао поновим градиво које смо до сад научили ! (Наставиће ее.)

Вр. 5.

Практичне обраде. ј^ашније мере, тегови и новци. Лекција за I. разред. А. Мера за дужину и њена подела. чила : Метар, на којем се види подела у дециметре и у з метра; дециметар, пантљика, канап а.) Понављање: 10X1=, 1 У 10=, Ч 10 од 10=, 2X5=, од 10=, >/ б од б=. 5X1=б.) Метар. Учитељ покаже ученицима метар. Ову сте ствар ви већ вигпе пута видели. Ко зна шта је ово? (1 т.) Са метром могу да измерим, колико је дуга ова скамија. Два ученика држе пантљику ; учитељ мери и броји: 1 т, 2 т, 3 т. Колико је метара дугачка ова пантљика? (3 т.) Ја могу измерити и колико је дугачка ова страна школске дворнице, колика је висина њена, колико је дугачак патос и т. д. (Установљава се више дужина.) За то, што се са метром може мерити, метар је мера, (Понављање.) Ми меримо са метром, колико су дугачке ствари; ми меримо дужину ствари. Шта меримо са метром? (Дужину.) За то, што ми са метром меримо дужину ствари, то је метар мера за дужину. (Понављање!) Сад погледајте добро ш, да вам новажем, колики је. Реците: Да ли је скамија дужа или краћа од 1 т ? (Дужа.) Да видимо је ли баш тако. Тако је. Скамија је за оволико парче дужа него 1 ш. Ово се вежбање продужује и са другим предметима (ето, орман, табла и т. д.), ка1Го би ученица добили јаснију и трајнију преставу о величини метра. Ко уме сад на табли нацртати једну линију, која једугачка 1 ш. (Цртање линије. Установљавање ногрешке. Продужено вежбање!) в.) Дециметар. Ево сам донео још једну другу меру. Ова се мера зове 1 дециметар. (Понављање.) Сад ћемо мерити са дециметром, колико је дугачак овај крај табле. (Измери се!) Колико је дугачак овај други крај ? (Друга вежбања.) Шта је (1ш за то, што с њиме меримо? (Мера) За то, што са (1тп меримо дужину, каква је за то мера с!т? (Мер* за дуж^ну.) Гледајте с!т и ову оловку. Да ли је ова оловка дужа ил краћа од <1т? (дужа !) Тако је. Дужа је за оволико парче од 1 (1т. Тако се нредузимају и други предмети (плетаћа игла, прст, кључ и т. д.) и мере еа с1т. Поједини ученици цртају то и на школској табли.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК