Школски гласник

Стр. 82

ШК0Ј1СКИ ГЛАСНИК.

Преглед књига. Ап1ип Сиуај, СгасТа га рстјев* «ко1б1уа кга1јеу1па Нгуа1;8ке 1 81ауоп1је ос1 пај81 аг 1 ј 1 ћ тгетепа 4о Дапаб. Кпјјда Вгида; 0(1 §0(1. 1835. <1о 1869. 8а 102 зНке. 2а§ге1) ? 1908. Тгобак 1 пак1ас!а кг. ћгу .-81ау .-с1а1т. гет. у1ас1е, ос1је1а га ћо§081оу1је 1 пазЈауи. Т1бак кг. гетаЦбке Ивкаге. XXXII -ј- 1'55 страна велике осмине.'Цена ? Отприлике прс месец дана висока земаљска влада, одео за богоштовље и наставу, послала ми је горе иснисано дело, на чему и овом приликом изјављујем своју захвалност. Писац дела је познати хрватски педагошки нисац, некадањи нар. учитељ, а сада краљевски саветник, земаљски школски надзорник, прави члан хрв. иед. кљижевнога збора и т. д. Та лична карактеристика човека, који је „наше горе лист", нема сумње, да ће пријатан утисак учинити на све нас који емо из сталежа народних учитеља. И то је један пример, како народно учитељство из своје средине даје велике умне раднике, да не говоримо о оним многвм песницима, књижевницима и уметницима, који су радили под кровом основне народне школе. Госп. Цувај садаје у најбољој мужевној снази. Његова озбиљност, објективност у истраживању истине и непоколебиво, али и интелигентно родољубље обећава иуно хрватској педагошкој књизи, а томе и нашој српској, да не речем јужнословенској. Још ире десетак година, мислим, да се г. Цувај налази к >'> земаљски школ. надзорник, и узрок, што је преетао са публиковањем својих методичких радња из наставе рачунства, нема сумње, да је тај, што се нашао тик двери, иза којих је лежала необрађена грађа повеети школства краљевина Хрватске и Славоније. Први пут видео сам г. Цуваја у Осеку у месецу јуну 1908. Тада сам ја иолагао испит зрелоети у кр учитељској школи, а он је био изасланик владин. Његова личност имала је нешто привлачно за све нас, учит^љске кандидате. Из очију могао си му нрочитати његову енергију, непристрасноет и љубав према учитељству. Од тада је прошло унраво десет година, кад сам га други пут видео. То је било у Загребу прошлог лета, кад сам у хрв. пед. књижевном збору и на заседањима хрв. учит. скупштине, одржао неколико предавања из ексиерименталне психологије и педагогије. Један дан

пре него што ћу ее е њиме састати, г. Ј о с и п Медвјед и г. Јоеип Кирин показаше ми хрв. пед. музеј. Међуоеталим око ми падне на I. књигу Грађе за повест школства одг. Ан. Цуваја, и прегледавши је онако с ногу, ја нисам могао а да браћи Хрватима не искажем огромни значај таког дела. И пре него што ћу поћи из Загреба мој пријатељ и одлични школски друг, проФ. Жига Чајковац сугерира ми да посетимо г. Цуваја Но, те вечери нас двоје дођосмо у један хотел, где у бапии затекнемо г. Цуваја, и ја одмах одем да му се јавим и да му захвалим на делу, које је он онако дивно спремио за нашу народну педагошку књижевност. Кад сам стигао у Моетар г. Медвјед, управитељ хрв. пед. музеја, посла ми музејеки егземплар те I. књиге Цувајевог дела, молећи ме да га прочитам и да изречем свој еуд, и — пошто је то дело већ распродано — да га опет повратим. Но, ја еам после тога морао да ее што брже спремам за далеки пут, у Њујорк, и једва сам прочитао десетину те прве свеске (која је исто тако опсежна као и ова друга). И тако ја ношаљем натраг ту I св. (друга тада није још бала отштампана) жалећи, што нисам имао времена да ју прочитам до свршетка. Надам се, да ће зем. влада издати и друго издање те I. ев. и да ћу бити у положају надокнадити тај велики губитак. Но, поред свег тогајасаи ипак о том Цувајевом раду добио изванредно велики утисак. Ево зашто ! Васколики рад педагошке науке можемо поделити у две велике групе. У прву групу спада свесно и сисгематско, да не кажем експериментално испитивање нашег српеког или хрватског детета, на темељу инструмената, које нам дају модерне науке: експериментална исихологија, биологија, антропологија и социјологија. То је груна на коју се мора оелањати свако интелигентно успостављање педагошко-дидактичког еиетема, система, који је једино кадар да унанре ди данашњу анархију у методици наше основне народне школе. Та прва група педагошких проблема креће се дакле, око индивидуално психолошке анализе српеког или хрватског ђака. То је срце и душа наше будуће народне, хрватеке или срнеке педагогије. Први кораци за то већ су ту. У Београду је основано прво срп. друштво за дечју псвхологију. У Загребу је оеновано засебно оделење за нсихологију ђака у хрв. пед. књижевном збору; од неколико година