Школски гласник

Бр. б.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Стр. 83.

у Загребу ностоји друштво, које нроучава хрватске ђаке, а г. Даворин Трстењак, чувени хрв. педагошки писац и апостол јужнословенске слоге, публиковао је прошле године своју „Слободну Школу", дело, које проповеда нову еру у нашем школству. Др. П. Радосављввић. (Свршиће ее.)

БЕЛЕШКЕ. Седница Школског Савета одржана је ових дана. Рад н,ен још није званично објављен, но дознајемо да је Школ. Савет укинуо наредбе енарх. школ. одбора бачког, о којима је реч у овом броју под натписом „Школска Самоуправа". Ово решење је додуше мало спорије, али ипак може бити поучно за епарх. школ. одбор. Свакојако је овде незадовољство учитељско, поводом тона у наредби енарх. школ. одбора, добило задовољштину. Скупштина учитељског збора новосадског школског среза, одржаће се у Новом Саду, у среду 1. (14.) априла о. г. у 9 сах. пре подне у средишњој школи, са овим дневним редом : 1. Отварање седнице и избор три члана за оверовљење записника. 2. Извештај о новим члановима 3. Извештај о благајници. 4. Дописи и наредбе епарх. школ. одбора: 0 заједничкој седници среских зборова и о дневницама и путним трошковима. 5. Извештај о школским књижницама (евентуални новији податци о појединим књижницама шаљу се заменику председнику или перовођи). 6. Допуна штатута за издавање „Учитељске Књижнице". 7. Предлог одбора да се као II. св. „Учит. Књижнице" изда спис Т. Костић а: „Поступак у настави првог читања и писања." 8. Расправа Т. Костића „0 учитељевој појачкој дужности у цркви". 9. Практичан поступак у настави мађарског језика за I. разр. од Д. Ружића; за II. разр. од Мл. Ђурошевића; за III. разр. од Миливоја Ћосића. 10. Евентуални предлози. Примедба: Седница управног одбора одржаће се у очи збора у 5 сах. по подне. Против годишњих испита. Одбор нађварадских општ. школа за ре®орму испита изрекао је, да ће поднети представку месном општинском школском одбору у коме тражв: да се укину испити крајем школ. године а место њих да се држе свечаности. Да би се остварио већ

давно наглашавани захтев модерних педагога, требало би покренути свеошпту акцију у тој ствари. Заједница државних учитеља одржаће светле седмице у Будимпешти ванредну скупш. седницу. Најглавније тачке дневног реда бићерасправљање о станарини и ревизији пензијоног закона. Упр. Одбор Савеза Угарских учитеља издао је овај позив: „Угирско учитељско друштво, позива све учитељсхе организације без обзира да ли су чланови тог савеза, а тако исто и веће учит. зборове, да јаве до 20. марта, да ли су вољни придружити се свеопштој земаљској акцији у ствари ревизије пензионог Фонда"? Ако јесу, то нека јаве, колико им је прпмерака меморандума потребно, да би им се иослало са сходним упутством. (Дебрецин Когша ћазг16 председник. М. Г. 0- В.) Осећај частољубља у ђака. Ал. Смит написао је чланак у ЕскгсаИопа! Ке\пе\\' у к јем говори против надзора при изради задаћа. То понижује ђака и наводи га на лаж. У јужним државама америчке Уније морају ђаци написати на својим задаћама : „Јамчим својом чашћу да нисам никоме помагао и да ми није нико номагао при изради задаће и да се нисам служио недопуштеним помоћним средствима." Ђаци са.ми међу собом пазе и осуђују онога, који би се огрешио о то. Народне школе у Француској од 1829. г. По најновијим податцима 8ос1е1;е с!е в^аИвИдие <1е Рапв знатно је нарастао број школа од 1829. до 1902. г. Год. 1829. било је Зи.536 школа; 1837. год. 52.779; 1866. г. 70.671; 1877. г. 71.547 ; 1902. г. 85.232 ; затварањем калуђерских школа 1806/7. г. опао је број на 81.653. Број наставних снага порастао је још знатније : 1837. г. било их је 59.735, а 19) ј 6/7. г . 151.914. Ђака је било 1834. г. 3,164.000; год. 1889.5,623.000; 1900/1. 5.527.000; а 1906/7. 5,585.000. Проценат писмених подигао се са 42 у 1827. г. на 96'6% у 1905. г. Издатци на школе подигли се са 29 - 5 милијуна у 1855. г.; на 58 мил. у 1869. г., и са 116 5 мил. у 1881. г. на 181 мил. у 1906. год.

ШГ" Молимо оне другове који нису још нослали претплату на „Школ. Гласник" да то учине. Уредним шиљањем претплате помоћиће листу, да