Школски гласник

Стр. 112.

ШКОЛСКИ ГЛАСНИК

Вр. 7.

од дев' јчица. Задатак је општих продун? них школа, „да код ученика одржи у народној школи стечена знаља и епоЈобноети и да им даде новог градива за практични живот потребног умења и знања." Од 80 годишњих часова иду 10 часова на веронауку, 20 часова на писмена вежбања у језику. 20 часова на рачунање и 30 часова на реалне науке. Поред овога могу ее давати поуке рз науке о природи, о важ нијим машинама, о најновијим проналасцима помоћу добрих очигледних средстава; а могу се ученици поучавати и у цртању и мерењу. Где не ностоје овакове нродужне школе, морају ученици и ученице да похађају предавања у недељним шк*олама за 3 го дпне. У овнм школама одређено је за паставу само 40 часова годишње, те с т га се мора узети ново наставно градкво у најужем обиму. По '/ 4 времена утроши се на веронауку, писмено вежбање, рачунање и р^алне науке. Сем ових школа има Внртембершка занатлиских и других продужних школа. Свега има 4420 продужних школа, и то: 2079 за дечаке и 2093 за девојчице, 37 стручних школа за девојчице, 169 занатлиских продужних школа за дечаке, 6 за патлиских стручних школа 14 трговачких школа и 22 пољопривредие школе. д.) Хесенска. По закопу о народној шко ли свака је општина дужна да подигне продужну школу али могу вшне мањчх општпна да заједнички издржавају такву школу која је нарочито намењена мушко.ј деци Ннстава у њој траје 3 године за време 4—5 месецп иимњег доба а после по 4 часа недељно у вече. За девојчице могу се такође установиги продужне школе по нарочнтом предлогу дотичне општине. Такових школа за девојчице има ова држава данас свега 6 (2 опште и 4 стручне). За дечаке постоје: 905 општих и 81 занатлиских продужних школа, б стручних, 7 трговачких и 11 пољопривредних школа. (Наетавиће се.)

Учитељство. Учитељска солидарност је „Фикса идеја". То пише у „Заетави" бр. 70. о. г. Данас ее у „Застави" назива учитељска еолидарност фиксом идејом. После два дана износи се за иример солидарност далматинских адвоката у загребачком процесу, а затим солидарност Француских учитеља, који се спајају са социјалним демократама. Дакле солидарност свију других добра је етвар, али ова солидариост учитељска у нашем друштву, то је Фикса и деј а. Док се та наша еолидарност дала екснлоатисати разпим обећшћима у корист самосталности школе и учитељства, дотле је била и овде добра ствар, еад кад види да се с тим обећа" њима није мислило искрено, и кад тражи да се ослободи салом наметнутих терета сад је Фикса идеја. Они. којима је стало само до материјалног затишја, не знају ни ценити тако узвишену одлику једног сталежа, као што је солидарност. Учитељићеје неговати и од сада све јаче и ионосити се њоме међу културним друштвом. * Прантичне обраде. Лекција из гиађарског језиназа I. разред. Напиеао Душан Ружић.. учитељ, Нови Сад. (Наетавак.) 8. л е к ц и ј а Градиво: кгсћг, 1а1)1а, (еп1а, рарјг, 1ећег, Геке1е, шИуеп ? Уђем у школу: Јб паро!! (или Јб г姧 - еШ) а деца треба да устану и одговоре: Меп ћогоШ Поновим обрађено г[)адиво, па затим покажем креду: кге(;а, кге1а и дам неколицини сваком ио комад говореки : кге1;а, кге1;а. За тим држим један комад у руци и питам: МГ? Кге(;а. М г ех? Ег кгета. М г аг N. К.? Аг кге1;а. Метнем креду на сто, кажем: кге(:а 1е1! и дигнем креду у вие. Показујући покретом да и она деца која имају нред собом креду то учине на позив: кгска ±'е!! а да је спусте на : кге±а 1е! За тим испитујем: М1 ег N. N. ? М ј т N. N.9 Ег кгека. Аг кге(;а.