Школски гласник

Бр. 7

ШКОЛСКИ ГЈ1АСНИК

Стр 111.

инак је поменутим законом учињено, да поеећивање шксла које подигну поједине оп штине или корнорације, постане обавезно. Држава, истина, осгавља добровољном нахођењу нојединих оиштина или удружења да подижу продужне школе, али она редовно номаже ове заводе и нарочито је настојавала, да и сеоске онштине имају своје продужне шкоде. Окружна заступпиттва овлашћепа су, да па тај циљ — нодизање продужних школа — одобравзју онштинама и пољопривредним удруж*:њима редовне нрилоге као припомоћ, У провинцпјама западној Пруској и у Познању где се ради противу пољскога покрета, држава не само да потномаже пролужне школе већ пз сво јих средстава такове школе подиже и издржава. Продужве шк >ле у Пруској не стоје нод министарством просвете него под министарством трговипе и иривреде. Циљ и наставни план за нродужне школе утврдила је држава, која дели ове школе тако, да једнима даје 6 часова недељно а другима 4 часа недељно. У првима се учи пемачки рачунање с основима геометрије и цртање; а у другима у нижем течају само немачки и рачунање, дајући нрава бољпм учепицима из ових орелмета да у вишем течају уче и цртање. У сваком је случнју задатак ових школа, „да ученику даде ззања и подобности која су му потјн бпа за његов привредни позив у колико се то може постпћи школском наставом. Избор и обрада наставног градива мора бити у непосредној вези са привредним жпвотом. и Има и такових продужних школа, нарочито у већим градовима, које имају богата средства и више времена за рад, и ондаје ириродно, да се у оваквим школама може свестрано прошириги и наставни план. За сеоске пр >дужне школе одређени су за предмете немачки, рачунање и геометрија, јестаственица на основу очпгледности и где то може бити, експериментом, земљопис и отачествена исторнја, невање, всжба н»е и цртање; али „у раду ваља тежкти, да ове школе не добију карактер стручних школа, него да им буде задатак, да учврсте, допуне и ирошире образовање из народне школе и да укорепе моралну в^љаност."

Сеоских продужних школа има још врло мало; најбоље је у западним провинцијама, нарочито у Хановеру, Насау, и у рајнским провинцпјама док у источној Пруској нема ни једне, у Бранденбургу једна ; у Померанској три. Ну и у Хесен-Насау у, која има највише продугкних школа. посећују их само 10% дечака од 14—18 година. Пруска унрава и нема општих градских продужних шк ла за дечаке, само у Берлину постоји једна таква школа са 5.000 ученика. Данас иостоје 1320 занатлиских и занатлиско-продужних школа, 97 занат лиских стручпих школа, 217 тр овачких и 1193 пољ привредних школа. За дсвојчице постоје само 26 општих и 123 стручних школа с том напоменом, да опште про дужне школе за девојчице и не ■ остоје у I сточној и западној Ируској у Бранденбургу Померапској и ВестФалск<>ј. Укупно броји данас Пруска 2977 продужпих школа са 214.500 ученика. б.) Баварска. Сви ученици и ученице, који с успехом сврше седмогодишњу основну школу, дужни су да за 3 годипе посећују недељие и аразиичне школе , у којима се понављају и утврђују знања из осповне школе. Ученици су одвојени од ученица а свако одељење има по 2 часа наставе. Поред ових општих недељно-празничких школа има Баварска много занатлиских и пољопривредних продужпихшкола, чији ученици су ослобођени од посећивања недељно-празничких школа. У занаглиским и нољоцрпвредним иродужним школама ради се педељом п празнпком а сем тога још и у 1кче двапут недељно. Баварска има 253 занатлиских и 477 пољопривредних иродужних школа и 8 трговачких за дечаке. Оеим овога уче се у нразпичним школама 134.227 ученика и 170.000 ученица. с.) Виртембершча. У овој држави нрло добро су уређепе продужне школе. Најновије законске одредбе јесу из 1895. године. Ученицз и ученице, који су свршили народну школу, обавезни су да још за 2 годпне посећују општу продужау школу, која има годишње 80 наставних часова у недељним дкнима. Дечаци се одвојено уче